Blog Autor: Vesna Lapčić, suosnivačica Be Risk Protected platforme
I prošle i ove godine smo u aprilu u Beogradu gledali snežne pahulje. Prošle godine u junu smo „umirali“ od vrućine, ovog juna su nam zimske jakne još uvek bile na čiviluku u hodniku. A onda smo s ulaskom u jul počeli da dišemo na „škrge“ zbog pustinjskih temperatura, da bi nas iznenadilo jako nevreme. Iznenadne i drastične vremenske promene su postale učestale, nekada deluje i da su sve izvesnije, što samo osiguranje šteta od takvih događaja dovodi u pitanje. Stručnjaci kažu da nastanak ekstremnih katastrofalnih događaja, tzv. megakatastrofa koje prevazilaze ne samo kapacitete osiguravača i reosiguravača, već i pojedinih država, predstavlja jasan signal potrebe za postojanjem partnerstva javnog i privatnog sektora i na međunarodnom planu. Za sada rešenje za nadoknadu finansijske štete svakako postoji u vidu osiguranja. Proteklih nedelja smo mogli da čitamo izjavu investitora koji su u voćnjak uložili milion evra a za nadoknadu štete čeka da li će se naći novca u budžetu u koji svi mi uplaćujemo novac, da se njemu lično uplati šteta. Da li je, pre svega, normalno da se uloži u biznis milion evra a da se isti ne osigura od svih mogućih rizika?! Da li je normalno i da država svaki put uskače za pomoć svima, i socijalno ugroženima (što je potpuno opravdano) i onima koji to nisu? Ili je recimo bolje da taj novac iskoristi za preventivu, a da svako svoju ličnu imovinu štiti kroz osiguranje?
Iako smo okupirani rizikom oluja proteklih nedelja, klimatske promene otvaraju i nove rizike koji namaju veze sa direktnim posledicama od vremenskih neprilika. Naime, ključni rizik koji se pojavljuje u izveštaju Swiss Re SONAR-a koji se proteže kroz tehnološka, ekonomska, socijalna i ekološka pitanja je „otvaranje Arktika“. Kako se Arktički okean i susedno kopno zagrevaju dva do tri puta brže od ostatka sveta, led se topi i otvaraju se nove prečice za transport. Međutim, ovo područje je zbog toga žarište potencijalnih geopolitičkih tenzija, izazivajući zabrinutost oko toga kako će se kontrolisati ekonomske aktivnosti i povezani rizici u regionu.
Zanimljiv je još jedan potencijalno značajan rizik kojim se SONAR bavi, iako izgleda futuristički u ovom trenutku. Reč je o tehnologiji za upravljanje sunčevim zračenjem koja bi mogla da se koristi za hlađenje Zemlje. Iako nije reč o direktnom smanjivanju emisija staklene bašte, ova tehnologija bi mogla da pomogne u snižavanju globalnih temperatura. Međutim, tehnike kao što je ubrizgavanje visoko reflektujućih čestica u atmosferu koje bi odbijale sunčevu svetlost nazad u svemir mogle bi da otvore čitav niz rizika po životnu sredinu i potencijal za međunarodne sukobe. Ako se primeni, a zatim iznenada prekine, rezultat može biti brzo povećanje temperature, što dovodi do povezanih vremenskih efekata. To bi moglo dovesti do povećanja ili geografskog pomeranja ekstremnih vremenskih događaja kao što su suše ili uragani.
Još jedan rizik potiče od složenih sistema mašinskog učenja i veštačke inteligencije (AI). Kako se upotreba veštačke inteligencije povećava, tako se povećavaju i mogući rizici. Hakeri bi mogli ne samo da naprave greške u određenim modelima i pokradu informacije već i da naškode njihovim performansama. Tu su i gubitak intelektualne svojine, ali i moguće lažne ocene kreditne sposobnosti ili lažni rezultati osiguranja. Na primer, kod osiguranja automobila, sistemi za upravljanje štetama zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu biti prevareni, te da „vide“ ogromnu štetu tamo gde je zapravo nema. Ako AI bude hakovan, to bi čak moglo da dovede do fizičke povrede izazivanjem autonomnih saobraćajnih nesreća ili medicinskih pogrešnih dijagnoza.
Iako nam svet nudi sve više inovacija koje nam olakšavaju život, one ujedno kreiraju i kompleksne rizike. A što kaže naš narod, bolje sprečiti nego lečiti!
