Dejan Đokić, član Upravnog odbora kompanijeASEE Srbija, izjavio je za Tanjug da nedavno smanjenje broja zaposlenih u domaćem IT sektoru istovremeno podrazumeva i normalizaciju trenda rasta ove industrije, koji u Srbiji u proseku iznosi 9-11% godišnje.
– Povećanje broja ljudi u sektoru IT-a je bilo izuzetno izraženo nakon pandemije i imali smo veliki pik zapošljavanja i globalno i kod nas. Vrlo brzo, došao je drugi značajan momenat, a to je situacija u Ukrajini. Osim energetske krize, finansijske situacije i izazova koji se dešavaju na svetskom tržištu, imamo i probleme sa bankama koje se zatvaraju, prvenstveno u Americi, i koje više ne mogu da finansiraju IT tržište. Tako dolazi i do promene prioriteta investicija u velikim kompanijama. U ovakvim vremenima, najčešće se kompanije odlučuju da realizuju samo one projekte koji su najvažniji, a manje važne ostavljaju za neka druga vremena, sigurnija – kazao je Đokić za Tanjug.
Na globalnom tržištu to dovodi do situacije da je potreba za ljudima manja nego ranije.
– Nagli skok broja zaposlenih, a zatim i smanjenje broja ljudi u IT industriji, zapravo će dovesti do normalizacije broja zaposlenih, odnosno, do trenda koji je postojao ranije. Trend u pogledu potrebnog broja ljudi u IT industriji trebalo bi da se vrati u očekivane granice do kraja ove godine i imaćemo ponovo jasan i predvidiv put šta se to dešava i kako će se odvijati situacija na tržištu u narednom periodu. IT tržište je globalno izuzetno jako i otporno na sve trenutne situacije – optimističan je Đokić.
Što se tiče Srbije, Đokić navodi da se IT tržište deli u dve celine: na kompanije zadovoljavaju potrebe razvoja domaćeg tržišta, i na kompanije koje su iz Srbije ali koje rade za inostrano tržište, u autsorsingu.
– Autsorsing kompanije imaju fluktuaciju ljudi i bore se sa izazovima u poslednjih nekoliko meseci. Međutim, to nisu toliko veliki izazovi kao što se to možda misli i prezentuje. Naravno, ti ljudi jesu izgubili posao i to je u tom trenutku strašno, međutim, u IT industriji, gde je celo globalno tržište raspoloživo za pronalaženje posla, ti ljudi veoma lako nađu zaposlenje, i to kako kod nas tako i u celom svetu. Nekada su ljudi koji rade u outsourcingmodu imali deset do 15 ponuda za posao mesečno. Oni sada imaju jednu do dve ponude i jeste značajno teže nego što je bilo ranije, ali i dalje je to tržište izuzetno predvidivo. Smanjenje broja ljudi zapravo dovodi do normalizacije tržišta.
I ove godine rast u izvozu IT usluga
Dejan Đokić je podsetio da je Srbija prošle godine imala izvoz IT usluga u vrednosti od 2,7 milijardi evra.
– To je zaista izuzetan rezultat. Najzaslužniji za to je deo industrije koji se fokusira na inostrane projekte. Mi ove godine u prvom kvartalu takođe imamo jedan sjajan rezultat – beležimo više od 760 miliona evra u izvozu IT usluga. U drugom kvartalu dolazi do smanjenja broja ljudi, ali na kraju godine imaćemo verovatno više od tri milijarde evra u izvozu IT usluga. Imaćemo rast za nijansu manji nego ranije, ali s obzirom na vreme u kojem živimo, i to je vrlo značajno i veliki je uspeh – ističe Đokić.
Kada je reč o kompanijama koje su fokusirane na domaću privredu i firme, i na razvoj domaće industrije, Đokić je za Tanjug kazao da od početka godine do sada beleže blagi rast u broju zaposlenih na domaćem tržištu.
– Od početka godine imamo trend u broju ljudi sličan globalnom. Pre korone imali smo rast od 9 do 12 odsto godišnje, a prošle godine smo napravili fenomenalan rezultat kada je IT tržište u Srbiji naraslo na 867 miliona evra, što je bio skok za 18 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Jasno je da tako veliki procenat rasta nije lako održati zato što imamo prvenstveno spoljne uticaje i dešavanja koja se jasno reflektuju i kod nas, i za očekivati je da mi tako visok stepen rasta nećemo moći održati dugo, već će se on vratiti u konstantne procente rasta koje smo imali ranije i kretaće se oko 9, 10 ili 11 odsto – istakao je Dejan Đokić.
Najveći izazov je kako zadržati zaposlene u Srbiji
Dejan Đokić podseća da je za sve kompanije u Srbiji glavna tema kako zadržati zaposlene.
– To je veliki izazov ne samo u našoj kompaniji, već i u svakoj drugoj. Mi smo prošle godine uspeli da povećamo broj ljudi u našoj kompaniji za 70, što je za nas veoma značajan rezultat. Međutim, to je istovremeno i izuzetan izazov u tom smislu što trendovi pokazuju da se ljudi zaposleni u kompanijama koje rade na lokalnom tržištu i na lokalnim projektima sve više okreću i gledaju kompanije koje rade na inostranim tržištima, jer su tamo i dalje veće plate. Ono što je naš zadatak je da svim tim ljudima obezbedimo fer zarade, obrazovanje i edukaciju. Da im omogućimo da se osećaju zadovoljno, da žele da napreduju i da se razvijaju u pravcu u kojem žele. Da mogu da rade sa ljudima u svojoj oblasti koji su izuzetno stručni i priznati u celoj regiji, da od njih uče i budu deo takvog tima, i da razumeju kako se rade važne i značajne stvari. Da budu sigurni i da jačaju.
Šta nedostaje mladima u Srbiji?
Đokić je za Tanjug objasnio da mladima nedostaje iskustvo i podrška.
– U razgovoru sa njima, kao i tokom letnje prakse u našoj kompaniji, shvatamo da je sve ono što su učili na fakultetu potrebno privredi i mislim da bi bilo veoma korisno da mi kao kompanije mladima prezentujemo gde je njihovo buduće mesto u našoj privredi, zašto je važno da ostanu ovde, gde bi trebalo da se usavršavaju. Potrebno je da budu motivisani da ovde ostanu.
Dugoročno rešenje za IT sektor u Srbiji
Dejan Đokić je rekao da bi voleo da privreda, država i obrazovni sistem zajednički kreiraju program kojima će se mladi zadržati u IT projektima kojima se razvija domaća ekonomija.
– Mladi treba da prepoznaju Srbiju kao mesto za budući rast, gde se osećaju dostojanstveno i gde su fer plaćeni. Da mogu da razvijaju i sebe i svoje porodice. Da ih ne forsiramo da idu u drugom pravcu i da razvijaju projekte van granice naše zemlje, iako je i to važno, ali bih voleo da što više ljudi ovde ostane i da zajedno gradimo budućnost. Kada je reč o onima koji rade za kompanije koje posluju izvan naše zemlje, voleo bih da se više fokusiraju na izgradnju i razvoj naših proizvoda i njihovo pozicioniranje i plasiranje van naših granica. Da granice ne prelaze samo usluge, već i proizvodi. To bi bilo dugoročno sjajno rešenje i poruka svima na tržištu, kao i onima koji tek dolaze – istakao je Đokić.
