Zakon o veštačkoj inteligenciji predstavlja važan korak ka uspostavljanju pravne sigurnosti u jednoj od najbrže rastućih oblasti savremene ekonomije, ali je ključno da istovremeno zaštiti građane, obezbedi odgovornu upotrebu tehnologije i podstakne razvoj domaće IT industrije, startapa i inovacija, poručeno je na događaju koji je organizovao NALED u okviru projekta StarTech. Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Srbije formiralo je radnu grupu za izradu nacrta zakona u čijem radu NALED učestvuje.
Predloženi zakon prvi put uvodi pravno obavezujući okvir za razvoj, primenu i nadzor sistema i modela veštačke inteligencije u Srbiji, uz oslanjanje na principe bezbednosti, transparentnosti, odgovornosti, zaštite podataka i nediskriminacije. Posebno je značajno što se nacrt oslanja na AI Act Evropske unije i ciljeve Strategije razvoja VI Srbije za period do 2030.
– Srbija već godinama gradi okvir za razvoj VI, od prve Strategije iz 2019, preko ulaganja u infrastrukturu i razvoj kapaciteta, do uspostavljanja ekosistema kroz naučno-tehnološke parkove i univerzitete. Izgradili smo osnovu za razvoj VI, uključujući državnu infrastrukturu i superkompjuterske kapacitete, a paralelno radimo i na pravilima za njenu odgovornu primenu – ističe dr Branka Rakić iz Kancelarije za IT i eUpravu.
– Mi već radimo na primeni VI u javnom sektoru, poput sistema za automatsku anonimizaciju sudskih odluka. Naši istraživači su spremni za predstojeći zakon zahvaljujući učešću u evropskim projektima i usklađivanju sa njihovim standardima – dr Dragiša Mišković iz Instituta za veštačku inteligenciju. On je naveo da se pristupi regulaciji VI razlikuju širom sveta – od američkog modela deregulacije i sektorskog pristupa, preko evropskog zasnovanog na proceni rizika, do kineskog centralizovanog sistema.
Nacrt zakona uvodi pristup zasnovan na riziku, deleći VI sisteme na zabranjene, visokorizične, sisteme sa obavezom transparentnosti i sisteme minimalnog rizika. Zabranjeni sistemi se ne smeju koristiti, dok visokorizični podležu strogim uslovima pre stavljanja na tržište. Najstroža pravila primenjuju se na VI sisteme koji mogu značajno uticati na zdravlje, bezbednost, osnovna prava, obrazovanje i javne usluge. Predviđeno je i osnovanje Agencije za VI, kao i Registra u koji će se upisivati VI sistemi sa visokim rizikom.
– Pozitivan iskorak predstavlja uvođenje kontrolisanog okruženja za testiranje inovativnih AI rešenja (sandbox), prakse koja je sve zastupljenija u zemljama EU. Ovaj mehanizam može biti značajan za startape, istraživače i kompanije koje razvijaju inovativna rešenja u saobraćaju, zdravstvu, finansijama i javnoj upravi. Pristup sandbox-u treba da bude jednostavan, brz i po mogućnosti besplatan za startape, kako regulativa ne bi predstavljala prepreku inovacijama, ističe Irena Đorđević Šušić iz NALED-a.
Slično tome, Neda Trifunović iz startapa Reputeo upozorava da prekomerna regulacija bez podsticaja može usporiti inovacije, posebno imajući u vidu da se VI i dalje nalazi u ranoj fazi razumevanja i iskorišćavanja njenog potencijala.
NALED će kroz dalje učešće u radnoj grupi predlagati rešenja za bolji balans između zaštite javnog interesa i inovacija. Posetimo, projekat StarTech vredan osam miliona dolara sprovode NALED i Philip Morris International, uz podršku Vlade Republike Srbije, s ciljem da se ubrza digitalna transformacija domaće privrede i osnaži inovacioni potencijal Srbije.
