Kao advokat koji zastupa finansijske institucije i velike kompanije u praksi sam primetio da je neophodno formirati Registar rizika koji bi identifikovao rizike za poslovanje u Republici Srbiji i dao predloge za prevenciju rizika, pa sam inicijativu za formiranje Registra uputio Privrednoj komori Srbije. Registar rizika predstavlja društveno odgovoran projekat koji bi mogao da pomogne mladima prilikom izbora zanimanja (jer će znati koja su zanimanja deficitarna), preduzetnicima, malim i srednjim privrednim društvima (koji nemaju risk menadžment, a koji bi kroz Registar mogli da sagledaju rizike), a pomogao bi i kompanijama u donošenju odluka (jer bi imale uvid u rizike svih grana privrede i društva). Registar rizika bi predstavljao sinergiju svih grana privrede. Upravljanje rizicima je temelj stabilnog i održivog poslovanja i neophodno je za strateško planiranje. Na ovaj način bismo umanjili šanse da se rizici ostvare i pomogli da biznisi budu profitabilni.
Opšte karakeristike projekta
Registar rizika bi se formirao pri Privrednoj komori Srbije koja ima kapacitet da okupi sve relevantne učesnike u privredi kao i institucije i istaknute pojedince. Registar bi mogao da bude u formi portala na sajtu Privredne komore Srbije i u vidu besplatne aplikacije koju bi mogli da koriste svi građani i predstavnici privrede. U aplikaciji bi bilo moguće postaviti pitanje za sagledavanje rizika u određenoj delatnosti, a AI bi analizirala podatke iz aplikacije i dala relevantan odgovor. Rad na formiranju i usklađivanju Registra ne bi bio plaćen već bi to bila čast za pojedince, kompanije i institucije kao i njihov doprinos društvenoj odgovornosti. Učesnici bi svoj rad na Registru mogli da predstave u javnosti kao društveno odgovoran.
Uloga Registra rizika
Registar rizika bi mogao jednom godišnje da usvaja preporuku aktuelnih rizika za tu godinu i da Izveštaj o rizicima predstavi na Kopaonik Business Forum-u, a po ugledu na Izveštaj o globalnim rizicima na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Uloga Registra bi bila i predlaganje izmena propisa ukoliko bi se utvrdilo da postoji povećana opasnost od nekog rizika (tako je npr. u Italiji postala obaveza da sva privredna društva zaključe polisu osiguranja od požara i poplava jer je utvrđeno da se klima na severu Italije promenila, da su učestaliji požari i poplave pa je napravljena disperzija rizika). Na osnovu uvida u Registar mogle bi se predlagati i subvencije za određenu oblast privrede i za zapošljavanje. Korist od Registra bi imali svi: i oni koji ga koriste i oni koji rade na Registru.
Identifikovani rizci u Registru rizika
Registar bi mogao da sadrži: finansijske rizike (očekivana kretanja kamata, kursa i cene zlata u narednih 365 dana); pravne rizike (da li se očekuje izmena nekog bitnog propisa u narednih 365 dana ili minimalne zarade, povećanje poreza i doprinosa, povećanje PDV-a, izmene carina); privredne rizike (koji su rizični sektori privrede, da li se očekuje povećanje troškova poslovanja); zdravstvene rizike; prehrambrene rizike (koje hrane nema dovoljno); demografske rizike (rizik nedostatka radne snage u nekoj profesiji);prirodne rizike (da li će biti poplava, suša u narednih 365 dana, da li se očekuju zemljotresi u narednih 5 godina); geopolitički rizici (da li se međunarodna tržišta zatvaraju ili otvaraju, da li EU uvodi nove takse za proizvode iz Srbije); društvene i digitalne rizike ; energetske rizike (očekivane cene struje, goriva u narednih 365 dana).
Učesnici u radu Registra rizika
Predstavnici finansijskog sektora (Narodna banka Srbije, Udruženje banaka Srbije, Udruženje osiguravača Srbije, poslovne banke, društva za osiguranje, investicioni fondovi), holding komanije, državne institucije, naučna zajednica, relevantna udruženja (Savez ekonomista Srbije, Srpska asocijacija menadžera), mediji…
Ovim putem pozivamo predstavnike finanijskih institucija da uzmu aktivno učešće i pruže svoj doprinos ovom društveno odgovornom projektu.
Aktuelno Autor: advokat Igor Dodić, Dodić Law
