Očekuje se da će privredni rast ove godine biti 3,5 odsto, rekao je viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović na konferenciji „Rizici novog doba: nova era održivosti“ u organizaciji Be Risk Protected platforme.
On je dodao da će rast BDP-a u naredne dve godine biti između četiri i pet odsto.
Strane direktne investicije su od 2018. do 2023. godine dostigle au vrednost od 23,1 milijardu evra.
„Došlo je do velikog rasta izvoza. Izvoz usluga dostigao je 41 milijardu evra, odnosno 60 odsto BDP-a, što je rezultiralo niskim stepenom deficita platnog bilansa od 2,6 odsto“, rekao je Jović.
Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) u Srbiji Jovan Protić, koji je imao uvodno izlaganje, rekao je da je u Srbiji prošle godine identifikovano 82.000 slučajeva dečjeg rada, što znači da su deca od pet do 17 godina radila iako situacija za njih nije bila pogodna ni po pitanju fizičkog ni po pitanju mentalnog zdravlja.
U Srbiji je prošle godine identifikovano 82.000 slučajeva dečjeg rada. To znači da deca od pet do 17 godina rade u situaciji koja za njih nije pogodna ni iz ugla fizičkog ni psihičkog zdravlja. Dve trećine te dece je u poljoprivredi i rade sa roditeljima u domaćinstvima“, istakao je Protić na otvaranju konferencije „Rizici novog doba – nova era održivosti“.
U modernom rospstvu je 28 miliona ljudi, jer to tržište vredi 150 milijardi dolara godišnje i to je „novac koji neko stavlja u džep zahvaljujući eksploataciji tih radnika, a među njima je i oko 160 miliona dece mlađe od 17 godina“, rekao je Protić.
Prema njegovim rečima, na radnike danas utiču i klimatske promene (o kojima se govorilo u nastavku konferencije), usled prekomernih temperatura, koje su tokom prošle godine dovele do smrti blizu 19.000 radnika, dok je zabeleženo više od 22 miliona povreda na radu.
Zbog toga je jedan od osnovnih ciljeva Međunarodne organizacije rada podrška ciljevima održivog razvoja, u oblasti zaštite životne sredine.
Stručnjaci su istakli da ljudi treba da se spreme na još ekstremnije vremenske uslove te da se “prozor” od 1,5 stepena celzijusovih povećanja temperature, koliko je kao cilj postavljeno Pariskim sporazumom, sve više zatvara odnosno sve će teže biti da se postigne. To će imati katastrofalne posledice po zemlje jer će neke od njih i nestati i po privredu koja se već suočava sa problemima u lancima snabdevanja usled klimatskih promena.
Poseban segment konferencije bio je posvećen riziku veštačke inteligencije te je jedan od zaključaka bio i da će regulacija teško uspeti da taj rizik dovoljno umanji, ali da uskoro treba očekivati i zakon u Srbiji koji se neće primenjivati na policiju i vojsku.
Neizostavni deo konferencije Rizici novog doba je i tema o sajber rizicima koji su godinama u vrhu rizika po svim svetskim istraživanjima među privrednicima, a istaknuto je da se sajber napadi dešavaju svakih 14 sekundi te da hakeri više ne probijaju šifre već se loguju i koriste veštačku inteligenciju za različite prevare.
Poseban segment bio je posvećen i ove godine mentalnom zdravlju zaposlenih te su eminentni stručnjaci diskutovali može li se na poslu bez stresa kao i o rodnoj ravnopravnosti te se moglo čuti da žene još uvek manje zarađuju od muškaraca na istim radnim mestima za oko 15 odsto.
Konferencija „Rizici novog doba“ održava se jednom godišnje u organizaciji Be Risk Protected platforme koju su osnovali portali Sveonovcu i Sveoosiguranju sa namerom da kroz razne aktivnosti skrenu pažnju javnosti na rizike novog doba, i da informišu što širu publiku o veličini tih rizika, o raspoloživoj preventivi, i o mogućnostima nadoknade štete ukoliko se dogodi.
Na ovogodišnjoj regionalnoj konferenciji, kojoj je prisustvovalo blizu 200 gostiju iz Srbije i regiona, govorilo se o nekoliko ključnih rizika: riziku veštačke inteligencije, sajber rizicima, ESG rizicima, klimatskim promenama, i stresu kao glavnom riziku kod zaposlenih.
Učesnici su istakli da usled rasta ovih rizika rastu i troškovi poslovanja, ali je da su oni i šansa ukoliko se njima adekvatno upravlja.
Među učesnicima su bili predstavnici Vlade Republike Srbije, GIZ-a, Instituta za mentalno zdravlje, organizacija UN Women i SMART kolektiva, kompanija Saga, PwC, Comtrade System Integration, Atlantic grupe, Galenike, Udruženja banaka Srbije, ERSTE banke, osiguravajućih društava Generali, Wiener Stadtische, UNIQA, DDOR Novi Sad i Merkur, Marsh McLennan, investitor Vladimir Đukanović, stručnjak za klimatske promene prof. Dr Vladimir Đurđević, Rade Rakočević, ekspert za ulaganja na berzi, britanska multinacionalna HR kompanija AMS, i drugi.
