Kako bezbedno štedeti?

Svako od nas zna koliko je san miran kad imamo sigurnu rezervu. Štednja nije luksuz – to je način da preuzmemo finansijsku kontrolu nad sopstvenim životom i budućnošću. Da sredstva koja zaradimo ili dobijemo ne potrošimo odmah u celosti, već jedan deo - nakon što su podmirene osnovne potrebe - sačuvamo za budućnost. Nivo štednje u jednoj zemlji najbolje pokazuje koliko građani veruju u svoju ekonomiju. Rast štednje znači jačanje poverenja, stabilnosti i ekonomskog razvoja. Upravo su takvi trendovi prisutni u Srbiji više od jedne decenije, pre svega kao rezultat zalaganja Narodne banke Srbije i drugih relevantnih institucija, da se obezbede makroekonomska stabilnost, perspektive održivog rasta, stabilnost deviznog kursa, uređen bankarski sistem i povoljan ambijent za privlačenje investicija i poslovanje.

ŠTEDNJA U BANCI

O poverenju građana u banke svedoči i činjenica da epizode globalnih nestabilnosti kroz koje prolazimo proteklih godina (od pandemije korona virusa, preko energetske krize, do poslednjih sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku) nisu zaustavile dugoročni rastući trend štednje.

Trenutno se dinarska štednja nalazi na rekordnom nivou od oko 205 mlrd. dinara, dok devizna štednja iznosi do sada maksimalnih 15,9 mlrd. evra. Iako je učešće devizne u ukupnoj štednji i dalje dominantno (oko 90%), rast dinarske štednje poslednjih godina znatno je dinamičniji od rasta devizne štednje. To utiče na kontinuiran rast učešća dinarske u ukupnoj štednji koja trenutno iznosi blizu 10% i znatno je veće nego 2012. godine, kada je bilo ispod 2%.

Od kraja 2012. godine dinarska štednja je povećana čak 11 puta, dok je ukupan rast devizne štednje u ovom periodu iznosio 92%. Od početka ove godine dinarska štednja je porasla za blizu 14 mlrd dinara (za 7%), a devizna za blizu 515 mln evra (za 3%). 

DINARSKA vs. DEVIZNA?

Razlog dinamičnijeg rasta dinarske štednje u odnosu na deviznu leži u većoj profitabilnosti dinarske u odnosu na štednju u evrima, kao dominantnom vidu devizne štednje. 

Najnovija polugodišnja analiza Narodne banke Srbije u vezi sa isplativošću štednje u dinarima i u evrima  (za period od juna 2012. do juna 2025. godine), koja je objavljena u avgustu ove godine, potvrdila je da je, kao i do sada, isplativije štedeti u domaćoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku, odnosno podaci i analiza pokazuju da je dinarska štednja isplativija bez obzira na period oročenja.

Razlozi veće profitabilnosti štednje u domaćoj valuti

1. relativna stabilnost kursa dinara prema evru već dugi niz godina,

2. više kamatne stope na dinarsku u odnosu na štednju u evrima, kao i

3. povoljniji poreski tretman dinarske štednje, s obzirom na to da se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, dok se kamata na deviznu štednju oporezuje po stopi od 15%.

Štednja građana u bankama u Republici Srbiji je apsolutno sigurna! Bankarski sektor u Srbiji je stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan i u tom smislu, građani mogu biti uvereni u sigurnost svojih štednih depozita. 

Takođe, dinarski i devizni depoziti klijenata u bankama su, u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita, osigurani do iznosa od 50.000 evra.

Štednja u banci predstavlja najjednostavniji vid ulaganja novca građana, koji su ljudi preferirali čak i u periodu nultih kamatnih stopa na štednju, zbog sigurnosti i bezbednosti koje banke nude u odnosu na čuvanje novca u slamarici. Dodatni argument u trenutnom ambijentu je i što štednja u banci nosi određeni prinos, dok štednjom u slamaricama dolazi i do realnog obezvređenja novca tokom vremena usled inflacije.

Savetujemo da se građani koji se odluče za štednju, pre polaganja svog novca informišu i raspitaju o uslovima kod većeg broja banaka, kako bi odabrali najbolju ponudu za sebe. Banke obično u periodu oko Svetskog dana štednje nude određene promotivne ponude. Pored visine kamatne stope i roka oročenja, trebalo bi obratiti pažnju i na druge aspekte, koji mogu nuditi veću fleksibilnost, poput uslova za prevremeno razoročenje sredstava.

DRUGI VIDOVI ŠTEDNJE

Pored klasične štednje u bankama, postoje i različiti drugi vidovi investiranja, odnosno plasiranja sredstava radi očuvanja (ili uvećanja) realne vrednosti svoje imovine, kao što su životno osiguranje, dobrovoljni penzijski fondovi, investicione jedinice, ulaganje na tržištu kapitala itd. 

Svako odlaganje tekuće potrošnje za sigurniju budućnost predstavlja važnu odluku svakog pojedinca i svake kompanije.

Odluka o tome gde će neko plasirati višak svojih novčanih sredstava, u kojoj valuti i na koji rok je pre svega individualne prirode i zavisi od konkretnog slučaja i ličnih preferencija. 

Što se tiče ostalih, manje konvencionalnih, načina plasiranja slobodnih novčanih sredstava, postoje različite forme i različiti ciljevi. Trenutno su popularne teme vezane za ulaganje u zlato i u kriptoimovinu. U tom smislu je važno napomenuti da Narodna banka Srbije ulaže u monetarno zlato i da ne raspolaže podacima o ulaganju u investiciono zlato. Iako nije u našoj nadležnosti regulacija svih segmenata finansijskog tržišta, pomno pratimo sve trendove i inovacije na tržištu, uključujući i kriptovalute, zbog čega smo i učestvovali u izradi Zakona o digitalnoj imovini zajedno sa Komisijom za HoV, uz jasnu podelu nadležnosti prilikom primene ovog zakona. 

VEĆI PRINOS NOSI VEĆI RIZIK

Važno je imati na umu da gotovo svaki vid štednje ili ulaganja koji nosi veći prinos obično nosi sa sobom i veći rizik. To uvek imajte na umu! Pitanje je da li smo i koliko spremni da prihvatimo taj rizik, odnosno da li je prinos dovoljan da kompenzuje veći rizik ulaganja i da li pojedinac ima dovoljan kapacitet da taj rizik apsorbuje u slučaju eventualnog negativnog ishoda. Ilustrativan primer je ulaganje u kriptovalute. Iako postoji verovatnoća da zaradite više u odnosu na npr. štednju u banci, postoji i verovatnoća da se umanji vrednost vašeg inicijalnog uloga (za razliku od oročenja u banci). Sve je stvar individualnih odluka i preferencija, ali određene relacije, pre svega  u vezi sa odnosom prinosa i rizika trebalo bi uvek imati na umu. Rizik ne možemo izbeći, ali možemo na adekvatan način njime da upravljamo i da, što je najvažnije, donosimo informisane odluke čijih smo posledica (i pozitivnih i negativnih) potpuno svesni.

Važan pokretač daljeg ekonomskog razvoja naše zemlje je podsticanje razvoja kulture štednje i investiranja. Vrednost štednje nije u brojevima, već u miru koji donosi. Zato je pravo vreme da svaki građanin prepozna snagu možda male, ali redovne štednje.