Radovan Nikčević, UNDP: Podrška za najhrabrije

Intervju Datum: 06.04.2023.
Radovan Nikčević, UNDP: Podrška za najhrabrije

Zemlje Zapadnog Balkana su se, potpisujući Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi (kao deo Evropskog zelenog plana), još krajem 2020. obavezale da će zajedno sa EU raditi na tome da do 2050. godine Evropa bude klimatski neutralan kontinent.Ovu deklaraciju potpisala je i Srbija. O tome na šta smo se svi zajedno obavezali, i koliko smo zaista uključeni u ispunjavanje tih obaveza razgovarali smo sa Radovanom Nikčevićem, menadžerom projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ u UNDP Srbija.

Šta, pre svega, znači „klimatski neutralan“ – kako bi trebalo da izgleda Evropa 2050 po tom planu?

Kada govorimo o tom, svakako najznačajnijem cilju Evropskog zelenog plana, treba da obratimo pažnju na to da se govori o celokupnom evropskom kontinentu. Dakle, Evropski zeleni plan je prva strategija koju je usvojila Evropska komisija, a čiji ciljevi i predviđene mere osim Evropske unije jasno uključuju i druge zemlje. To nam govori o značaju i ozbiljnosti namere da se nađu odgovori na izazove vezane za zaštitu životne sredine, ali i o neophodnosti da se u toj borbi mobilišu svi, kako bi zajednički našli rešenje.

Sam pojam klimatske neutralnosti podrazumeva aktivnosti na dva koloseka: prvo, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), pre svega ugljen-dioksida, a zatim i povećanje kapaciteta za apsorpciju ili skladištenje onih količina ugljenika čije se emisije u atmosferu ne mogu sprečiti. Naime, ni do sredine ovog veka mi nećemo moći da u potpunosti eliminišemo emisije GHG. Zato je cilj klimatske neutralnosti da količina GHG koje emitujemo u atmosferu ne bude veća od one koju možemo da apsorbujemo.

Da bismo neutralisali  negativan uticaj čoveka na promenu klime, neophodno je uspostaviti mehanizme za uklanjanje ugljenika iz atmosfere. Postoje prirodni sistemi koju upravo to čine, a to su šume. Sa druge strane postoje i veštački sistemi za skladištenje ugljenika, na primer ispod površine zemlje.

Na šta se i Srbija zajedno sa ostalim zemljama u regionu obavezala? Da li su sve države Zapadnog Balkana, pa i Srbija, sposobne da paralelno prate svih pet ključnih oblasti (klimatska akcija, cirkularna ekonomija, biodiverzitet, zagađenje, održiva proizvodnja hrane) i na koji način se sprovodi kontrola ispunjavanja obaveza?

Obaveze koje proističu iz Zelene agende za Zapadni Balkan i njenog Akcionog plana su brojne, kompleksne, zahtevaju velika finansijska ulaganja i odgovoran holistički pristup. Kada govorimo o obavezama koje je Srbija preuzela, tu pre svega mislimo na zahtev da se usklade kako strateški ciljevi tako i zakonski okvir sa ambicijama Evropskog zelenog plana.

To je put za koji smo se opredelili, a koji je pritom i jedini mogući put održivog razvoja. Zelenu tranziciju treba da sprovedemo na najefikasniji način u što kraćem vremenskom periodu, i da osiguramo da svako ima svoju ulogu i mesto i da dâ svoj doprinos, a da pritom ta tranzicija ne dovede u pitanje ili ugrozi ekonomske procese i zaposlenost.

Ovaj proces je uveliko počeo i obuhvata razvoj politika u oblasti zaštite životne sredine, energetike, saobraćaja, poljoprivrede, ali što je još važnije, zahteva integrisanje principa zaštite životne sredinu u sve ostale politike.

Navešću primer izrade „Strategije zaštite životne sredine – Zelena agenda Republike Srbije“, koja je u toku. Procesom izrade ove strategije koordinira Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, čiji je jedan od pravaca delovanja usaglašavanje domaćeg regulatornog okvira sa pravnim tekovinama Evropske unije i usklađivanje strateških ciljeva Srbije sa ciljevima Evropskog zelenog plana.

Da li i na koji način države mogu da podstaknu privredu da pređe na zelenu ekonomiju? Da li je po Vašem mišljenju bolje uvoditi kazne, ili davati subvencije (ili oba)?

Države imaju instrumente za kreiranje „pravila igre“, stoga jedan od osnovnih zadataka države jeste da kreira odgovarajuće okruženje koje će i stimulisati i sankcionisati. Sa jedne strane, afirmativan i stimulativan ambijent za tehnologije i kompanije spremne za zelenu tranziciju, ali sa druge strane, pravno regulisano okruženje i mehanizme koji će podstaći one koji se dvoume ili sankcionisati one koji svojim neodgovornim odnosom i ponašanjem ugrožavaju ili nanose direktne štete životnoj sredini. Stoga, moj odgovor bi bio da je neophodno paralelno unaprediti i jedno i drugo - razvijen sistem finansijske i tehničke podrške za kompanije koje su dovoljno hrabre da prve zakorače ka novim tehnologijama i poslovnim modelima, ali i sistem kazni u različitim oblicima, bez kojih je, ponekad zaista teško suprotstaviti se inerciji i podstaći procese korenitih promena ponašanja i napuštanja loših navika.

Koliko je u procesu zelene tranzicije važno ekonomsko osnaživanje žena, odnosno podržavanje njihovih preduzetničkih ideja koje doprinose zelenoj tranziciji?

U donošenje odluka o zelenoj tranziciji i njeno sprovođenje bi trebalo da budu jednako uključeni i žene i muškarci, s obzirom na to da je potreban jedan multidisciplinarni pristup kako bi se razumeli svi njeni izazovi i sa više različitih aspekata sagledala moguća rešenja. Navešću primer rešenja koje podstiče  ekonomsko osnaživanje žena, a dobilo je podršku u okviru inicijative za sprovođenje Zelene agende u Srbiji. Naime, jedna preduzetnica iz Medveđe je došla na ideju da se otpad koji nastaje tokom prerade paprike (stabljike, ljuske, listovi i semenke), sakupi, osuši i iskoristi kao sirovina za proizvodnju kozmetičkih proizvoda. Da bi tu ideju sprovela u delo povezaće proizvođače paprike i drugog povrća iz nerazvijenih područja Srbije sa socijalnim preduzećem koje se bavi proizvodnjom prirodne kozmetike i sapuna. Njihova saradnja će pomoći razvoj socijalnog i ženskog preduzetništva i zaposlenosti žena u nerazvijenom, ruralnom delu Srbije. U proizvodnji 1kg ajvara nastane 1 kg otpada od paprike, pa će ovo rešenje značajno uticati i na smanjenje otpada.

UNDP je u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji” odabrao ukupno 16 inovativnih rešenja za zelenu transformaciju privrede u Srbiji – o čemu se, ukratko, radi?

U okviru pomenutog projekta smo tokom prošle godine objavili četiri javna poziva, sa ciljem da identifikujemo i podržimo inovativne ideje, koje mogu da ubrzaju zelenu transformaciju privrede i društva u Srbiji. Odazvalo se 140 privatnih i javnih preduzeća iz čitave Srbije, što nam govori da je jedan širok krug aktera u našoj zemlji prepoznao ekološke, društvene i ekonomske prednosti prelaska na zeleno poslovanje.

Kroz proces koji je trajao nekoliko meseci, i obuhvatio tehničku i mentorsku pomoć, zajedno sa partnerima smo izabrali 16 poslovnih rešenja, koja su dobila finansijsku podršku za sprovođenje. Ta podrška u iznosu od 726.000 evra obezbeđena je iz donacije Evropske unije, i pored očekivanih direktnih pozitivnih efekata na životnu sredinu, ima za cilj da podstakne i druge kompanije da krenu u proces zelene tranzicije. EU koja je najveće izvozno tržište za kompanije iz Srbije počinje da uvodi porez na proizvode koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu, pa je za privrednike važno da pređu na „zeleni“ način poslovanja kako bi ostali konkurentni.

Navešću nekoliko primera rešenja koja smo podržali. Neke kompanije će napraviti male solarne elektrane, kako bi energiju koja im je potrebna za proces proizvodnje dobijale iz obnovljivih izvora, druge će uz pomoć novih tehnologija bolje pratiti svoje proizvodne procese, kako bi smanjile emisije štetnih gasova u okolinu. Tu su i manje kompanije sa veoma inovativnim idejama za smanjenje i ponovno korišćenje otpada, kao što je upotreba otpada od voća i povrća za izradu materijala koji može da zameni plastiku u izradi predmeta za jednokratnu upotrebu, uzgajanje larvi insekata koje mogu da se hrane stiroporom i razlože ga tako da se dobije organska materija visokog proteinskog sastava koja može da se koristi kao stočna hrana.

Neka od rešenja pomoći će da se poboljša kvalitet vazduha u našoj zemlji, na primer korišćenjem prečišćivača koji za svoj rad koriste čistu energiju, odnosno da se proširi površina pod šumama, korišćenjem inovativnih načina sadnje, koji su prilagođeni klimatskim promenama i nepristupačnim terenima.

Naravno, to je samo početak. U okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji”, koju sprovodimo uz podršku EU i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, nastavićemo sa pružanjem podrške privredi Srbije. Nedavno smo objavili novi javni poziv za sve zainteresovane aktere iz javnog, privatnog, civilnog i akademskog sektora da nam se jave sa svojim inovativnim rešenjima, a mi ćemo nastojati da podržimo što veći broj kvalitetnih ideja. Sredstva za tu podršku su, pored EU, obezbedile i vlade Švedske i Švajcarske, gradeći snažno partnerstvo čiji je cilj da pomogne našoj zemlji da ispuni obaveze Sofijske deklaracije i uhvati korak sa Evropskom unijom koja već krupnim koracima korača putem zelene tranzicije.

 

Razgovarala: Lela Saković

Intervju


Ostale objave iz ove kategorije:

Radovan Nikčević, UNDP: Podrška za najhrabrije
Dejan Đokić, ASEE: Smanjenje broja zaposlenih u IT industriji nije kriza, već normalizacija

jul 7, 2023

Dejan Đokić, član Upravnog odbora kompanije ASEE Srbija , izjavio je za Tanjug da nedavno smanjenje broja zaposlenih u domaćem IT sektoru istovremeno podrazumeva i normalizaciju..

Pročitaj više...

Radovan Nikčević, UNDP: Podrška za najhrabrije
Dejan Kovačević: Digitalizacija i budućnost zdravstva

okt 11, 2022

Nove tehnologije utiču na sve segmente života i menjaju ga tako da nam obavljanje aktivnosti postaje brže i jednostavnije. Jedna od oblasti je i zdravstveni sistem, gde je proces digitalizacije u Srbiji počeo usvajanjem Programa digitalizacije zdravstva..

Pročitaj više...

Radovan Nikčević, UNDP: Podrška za najhrabrije
Naša zelena tranzicija posvećena je generacijama koje dolaze

apr 27, 2022

Finansiranje “zelenih projekata” značajno raste poslednjih godina, što ukazuje da svest o održivom poslovanju i pronalaženju ekološki održivih rešenja više nije trend, već realna potreba i pravac u kojem se..

Pročitaj više...

Radovan Nikčević, UNDP: Podrška za najhrabrije
Vladimir Bogosavljević, Wiener Städtische osiguranje: Podržavamo ekološke inicijative

apr 13, 2022

Brojna osiguravajuća društva u svetu posvećena su Ciljevima održivog razvoja UN (SDGs), kako kažu, „u svojoj sferi uticaja“. Sa Vladimirom Bogosavljevićem, direktorom sektora za neživotna osiguranja u Wiener Städtische osiguranju,..

Pročitaj više...