Jedan dan života

Blog Datum: 14.12.2020.
Jedan dan života

Piše: Zlatko Petrović, pomoćnik Generalnog sekretara Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

U poslednjih nekoliko meseci preživeli smo mnogo teških trenutaka zbog korona virusa, koji nezaustavljivo i bez pardona uzima svoj danak. Svaki dan počinje vestima sa crnom statistikom, gde saznajemo koliko je ljudi umrlo juče, pa to poredimo sa jučerašnjom brojkom, prekjučerašnjom ... Čitamo šta je o virusu rekao dobitnik Nobelove nagrade, nadrilekar iz Italije, lekar iz Nemačke, monah sa Tibeta i vrač iz plemena Sijuksa.

Vakcina je tu, samo što nije, ali još nije ispitana, iako je već u primeni, ali to nije dokazano, stiže u novembru najkasnije, biće besplatna, a možda i neće (tvrde Kinezi, dok Amerikanci demantuju, a Rusi mudro ćute - javlja žuta štampa). Teoretičari zavere o "zlatnoj milijardi" i 5G mreži zamenili su mahnite tipove koji su svojevremeno na gradskim trgovima vrištali: "Kraj je blizu, pokajte se!".

Sve ove "vesti iz nesvesti" (da citiram čika Ršuma) gutamo kao i vesti o estradi i sportu, jer je smrt nešto što se uvek dešava drugima, a nikada nama. Međutim, stvar se iz osnova menja kada saznamo da je jedna od tih preminulih osoba neko iz naše familije ili naš prijatelj, koji nije bio ni star ni bolestan. U tom trenutku shvatite da sledeći možete biti i vi, te da je đavo odneo šalu. Tada sledi čuvenih pet faza: poricanje, ljutnja, pregovaranje, depresija i prihvatanje.

Svako od nas za života ostavi nekakav trag iza sebe - neko dobar i svetao, a neko loš i smrdljiv. Takve tragove za sobom ostavljamo u delima, koja ostaju zabeležena u sećanjima naših bližnjih, dokumentima, knjigama, arhivima ili na bespućima interneta. Tek kada sećanja izblede, pa vas zaborave - umire se po drugi put (da parafraziram Dušana Kovačevića).

Svako od nas ima ponešto zbog čega se kaje, pa bi najradije to nešto izbrisao iz svoje životne priče. Ako se to nešto još nalazi na internetu - tek onda ste u problemu. Zamislite da vaša deca ili unuci jednoga dana, pretražujući internet, naiđu na vaš kompromitujući snimak ili saznaju da ste za sitne pare pisali gadosti kao bot u političkoj stranci. Tada biste još brže umrli po drugi put.

Svi ti digitalni tragovi koje ostavljate za sobom predstavljaju vaše podatke o ličnosti. Nova evropska regulativa u ovoj oblasti (GDPR) ima osnovnu intenciju da vrati građanima kontrolu nad njihovim ličnim podacima, prvenstveno onima koji su na internetu. Iz ovog razloga se promovišu prava poput prenosivosti podataka (data portability) i prava na zaborav (right to be forgotten).

Međutim, ovu kontrolu građani mogu imati samo dok su živi, jer se GDPR ne primjenjuje na podatke o ličnosti preminulih osoba, dok države članice mogu predvideti pravila u vezi s obradom njihovih podataka o ličnosti. Ako se podaci o ličnosti obrađuju u svrhe arhiviranja, GDPR bi se takođe trebao primenjivati na takvu obradu, imajući u vidu da se GDPR ne bi trebao primenjivati na podatke o ličnosti preminulih osoba. Ako se podaci o ličnosti obrađuju u svrhe istorijskog istraživanja, GDPR bi se trebao primenjivati i na takvu obradu. To bi takođe trebalo obuhvatati istorijsko istraživanje i istraživanje u genealoške svrhe, imajući u vidu da se GDPR ne bi trebao primenjivati na preminule osobe. Sve ovo piše u preambuli GDPR (recitali 27, 158 i 160).

Novi srpski Zakon o zaštiti podataka o ličnosti donet je u cilju usklađivanja sa GDPR, što je naša međunarodno prihvaćena obaveza. Međutim, tvorci zakona u potpunosti su zanemarili preambulu GDPR, pa se u tekstu zakona preminula lica uopšte ne pominju. Iz ovog razloga se zakon mora tumačiti u skladu sa jasnom intencijom tvoraca GDPR, tj. da se ne primenjuje na podatke o ličnosti preminulih osoba, iako one u zakonu nisu eksplicitno izuzete od primene.

Međutim, pitanje je da li će ga svi tumačiti na isti način, jer nisu svi upoznati sa kontekstom i genezom zakona, niti sa preambulom GDPR, a i uvek će se naći neko da kao argument potegne notornu činjenicu da GDPR i njegova preambula nisu izvor prava u našoj zemlji. Prema starom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, koji se primenjivao do pre godinu dana, pristanak za obradu podataka o licu koje je umrlo mogli su dati supružnik, deca sa navršenih 15 godina života, roditelji, braća i sestre, odnosno zakonski naslednik ili lice koje je za to odredio umrli. Isti zakon je propisivao da je zahtev za ostvarivanje prava mogao podneti zakonski naslednik umrlog lica. Takođe, ovaj zakon je propisivao i režim čuvanja i korišćenja podataka u slučaju smrti lica.

Imajući u vidu da se prava po novom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti mogu ostvarivati u postupku pred Poverenikom i u parničnom postupku, nije nemoguće da će neki sud rešavati u parnici koja se tiče podataka preminulog lica, iako njegov zakonski naslednik ne bi za isto trebao da ima aktivnu legitimaciju.

Prema prošlogodišnjem istraživanju Oksfordskog internet instituta, predviđa se da će do 2100. godine biti najmanje 4,9 milijardi preminulih korisnika Fejsbuka, ukoliko ova društvena mreža nastavi da se razvija kao i do sada. Ovo istraživanje nije moglo uzeti u obzir aktuelnu pandemiju, koja svakodnevno uvećava broj umrlih.

Gde će završiti svi ovi podaci, ako se na njih ne odnose odredbe GDPR? Da li naša digitalna zaostavština postaje res nullius (ničija stvar), na raspolaganju velikim kompanijama, koje će je koristiti za potrebe razvijanja veštačke inteligencije? Mislite li da će naša država urediti ovu oblast u skorije vreme?

Svako od nas bi voleo da ga unuci jednoga dana upamte po nečemu lepome i dobrome. Tu su rodoslovi, stare fotografije, pisma, razglednice, poneka uspomena, ali u budućnosti će tu biti i naši digitalni identiteti. Ako deda na internet postavlja koješta - možda će ga se unuci stideti jednoga dana, a njegovom profilu ne mogu pristupiti kako bi pobrisali sporne sadržaje, jer je pristupne kredencijale odneo u grob.

Budite odgovorni prema svojim podacima, posebno u internetskom okruženju, jer će vas oni nadživeti. Ako ne vodite računa o njima - pitanje je da li ćete imati jedan dan života da obrišete sve ono po čemu ne biste želeli da vas pamte.

Inspiracija za ovaj tekst je moje poznanstvo sa sjajnim profesorom Milanom Kukrikom, od kojeg sam mnogo naučio, a koji je voleo moje tekstove. Milan je preminuo pre godinu i po dana, ali Linkedin i dalje uredno šalje poruke nama živima da mu čestitamo godišnjicu rada, što mnogi iz neznanja i čine. Congrats Milan! Good job!

Blog


Ostale objave iz ove kategorije:

Jedan dan života
Da li znate šta od podataka dajete kad kliknete da prihvatate politiku privatnosti?

maj 4, 2022

Pre par godina mala kompanija iz Ajove, SAD, je dodala obaveštenje u okviru svoje politike privatnosti nudeći nagradu od 1000 američkih dolara bilo kome ko ih kontaktira. Posle gotovo šest meseci i preko 3000 novih korisnika primili su prvi..

Pročitaj više...

Jedan dan života
Zašto je HSE važan za kompanije

mar 20, 2022

Piše: Nenad Stanojevski, konsultant za interne komunikacije  Safety-Communication ‒ Ako stavim sve na ništa, a ništa je moj broj… ‒ ..

Pročitaj više...

Jedan dan života
Bezbedni i povoljnije osigurani

nov 29, 2021

Piše: prof. dr Igor Franc, CEO&osnivač Secitsecurity   Bezbednosnu proveru je važno raditi, pre svega, preventivno da bi se utvrdilo trenutno stanje sistema, a u cilju da se spreči curenje osetljivih podataka..

Pročitaj više...

Jedan dan života
Internet-kolačići: kako obrađuju lične podatke, i šta o tome kaže Zakon?

avg 17, 2021

Piše: Petar Mijatović , advokat, Mijatović Law Office Upotreba internet kolačića na veb-sajtovima je uobičajena praksa, kako u Srbiji, tako..

Pročitaj više...