„Ova decenija je kritična za klimu i životnu sredinu. Moramo da se borimo protiv globalnog zagrevanja, uništenja životne sredine i drastičnog gubitka biodiverziteta. Izazovi su ogromni, jer moramo da ublažimo efekat klimatskih promena i prilagodimo se njenim negativnim posledicama. Evropa je preuzela vodeću poziciju u postavljanju ambicioznog cilja da postane prvi klimatski neutralni kontinent do 2050. godine. Ova tranzicija ka novoj zelenoj ekonomiji mora da se sprovede na socijalno inkluzivan način, stvarajući prilike i podršku kako niko ne bi bio izostavljen iz tog procesa“, kaže Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva EIB-a za Zapadni Balkan za septembarski broj časopisa Svet osiguranja.
Kako vi vidite ulogu finansijskih institucija u smanjivanju klimatskih promena? Koliku i kakvu ulogu imaju finansijske institucije poput banaka koje kreditiraju preduzeća, ali su i institucionalni investitori?
Kao klimatska banka Evropske unije, EIB je predvodnik u investicijama u klimu i održivost životne sredine, koje treba da podstaknu ekonomsku transformaciju ka održivijem, zelenijem i digitalnom modelu. Zapadni Balkan će biti sastavni deo ovog procesa, jer mu je potrebna značajna finansijska i tehnička podrška za pripremu projekata. EIB je već aktivan na ovom važnom zadatku i počeo je da investira u energetsku efikasnost i diversifikaciju energetske mreže u region, kao i u oblast održivog transporta kroz obnovu železničke, gradske i rečne transportne infrastrukture. Isto tako, podržavamo razvoj vodovoda, sistema za tretman otpadnih voda i zaštite od poplava širom regiona, kao i mala i srednja preduzeća da se brže oporave od pandemije COVID-19 i usvoje energetski efikasne poslovne prakse.
Pomenuo bih i naše aktivno učešće u inicijativama EU kao što su Zelena agenda, Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan i Strategija za održivu i pametnu mobilnost. Sve one obezbeđuju neophodnu platformu za dijalog i razvijanje okvira za primenu standarda EU u svim ključnim oblastima, što predstavlja ključni deo procesa pristupanja EU.
Koliko banke u svetu i Vi u EIB-u, posvećujete važnosti ovom pitanju i šta sve konkretno radite u tom cilju smanjenja klimatskih promena?
Održivost je uvek bila u samom srcu aktivnosti EIB-a, kroz integraciju ekoloških, klimatskih i socijalnih standarda u sve projekte koje podržava. Borimo se protiv klimatske i ekološke krize već godinama, u skladu sa globalnom ulogom EU.
EIB je izdala prve zelene menice na svetu još 2007. godine i bila predvodnik u menicama za održivi razvoj koje su se odnosile na vodovodni, zdravstveni i obrazovni sektor. Prvi put smo postavili klimatske ciljeve još 2010. godine i naša ambicija se od tada konstantno povećavala. U periodu između 2016 – 2020. godine EIB je investirala 112 milijardi evra u klimatske aktivnosti, a samo tokom 2020. godine 24 milijarde. Ovaj iznos čini 37% svih naših globalnih investicija u prošloj godini.
Međutim, naši ciljevi su još dalekosežniji. U novembru 2019. godine odbor direktora EIB-a doneo je niz istorijskih smernica u oblasti klime i životne sredine kako bi banka prestala sa finansiranjem projekata sa fosilnim gorivima i sve svoje finansijske aktivnosti uskladila sa ciljevima Pariskog sporazuma. U skladu s tim, EIB je postala prva multilateralna razvojna banka koja je to uradila do kraja 2020. godine.
Takođe, EIB se obavezala da će usmeriti najmanje 50% svog godišnjeg finansiranja klimatskim aktivnostima i projektima održive životne sredine do 2025. godine, kao i da će mobilisati bilion evra investicija u navedene oblasti tokom ove decenije. Ovi ciljevi su potvrđeni petogodišnjim Akcijskim klimatskim planom Grupacije EIB usvojenim 2020. godine, koji treba da doprinese zelenom oporavku od krize izazvane kovidom-19.
Kako vidite situaciju u Srbiju, da li su banke dovoljno uključene i koliko su kompanije svesne potrebe da se menjaju u skladu sa evropskim i globalnim ciljevima u vezi sa emisijom štetnih gasova i potrebom smanjenja zagrevanja planete?
Kada je reč o Zapadnom Balkanu, EIB-ovo istraživanje o kompanijama i stanju u bankarskom sektoru za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu pokazuje da firme u region zaostaju u zelenim investicijama. Pored toga, dve trećine kompanija ne vide mere energetske efikasnosti kao prioritet. Prostora za poboljšanje svakako postoji, pogotovo kada se radi o postavljanju strateških ciljeva i menadžera zaduženih za pitanja životne sredine.
Da bi popravila ovu situacija, EIB planira da potpiše nove investicije, sa svojim partnerima – nacionalnim razvojnim i komercijalnim bankama, koje bi podstakla kompanije da poprave svoje prakse iz oblasti energetske efikasnosti i efikasnije upotrebe resursa. Ovo je ključno za njihovu dugoročnu stabilnosti i poziciju na tržištu, jer će samo menadžeri koji gledaju ka budućnosti u pravcu klimatskih aktivnosti moći da obezbede konkurentnost za svoje biznise.
Izvor: stručni časopis Svet osiguranja
Autor: Vesna Lapčić
