Može li EU da bude klimatski neutralna do 2050?

Aktuelno Datum: 14.12.2020.
Može li EU da bude klimatski neutralna do 2050?

Na dvodnevnom samitu EU u Briselu, kojim se završava nemačko predsedavanje Savetu Evropske unije, lideri zemalja članica EU razgovarali su o setu izuzetno značajnih tema. Posle gotovo celodnevnih razgovora i disonantnih tonova među učesnicima, postignut je dogovor da se emisije štetnih gasova smanje sa sadašnjih 40 odsto na najmanje 55 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu, piše BalkanMagazin.

Evropska unija želi da njena privreda bude u potpunosti neutralna u pogledu klime, ali je ovo veoma osetljivo pitanje zato što se siromašnije članice, koje su energetski zavisne od fosilnih goriva, pribojavaju da će ih ispunjavanje tih ambicioznih ciljeva previše koštati.

Poljska, Mađarska i Češka tražile su garancije da mogu da koriste prirodni gas i nuklearnu energiju kako bi mogle da dostignu klimatske ciljeve, kao i dovoljno evropskog novca za pomoć siromašnijim zemljama za njihovu zelenu tranziciju.

Poljska, koja se prošle godine nije obavezala da će ispuniti cilj EU o klimatskoj neutralnosti do 2050. godine, je posebno skeptična s obzirom da u velikoj meri zavisi od proizvodnje električne energije od uglja.

Detalji dogovora nisu saopšteni, ali svetske agencije prenose da kompleksan plan zaštite klime podrazumeva finansijske garancije Poljskoj i drugim zemljama za napuštanje uglja i prelazak na zelene izvore energije.

Međutim, poznato je da rekordno visok paket od 1,82 biliona evra treba da se ulije u programe i investicije osmišljene da pomognu državama članicama, regionima i sektorima posebno pogođenim zelenom tranzicijom, kojima je potrebna duboka ekonomska i socijalna transformacija. Lideri EU složili su se da bi 30 odsto paketa, negde oko 550 milijardi evra, trebalo koristiti za podršku tranziciji.

Pored toga, Evropska komisija će uzeti u obzir specifične nacionalne situacije prilikom izrade mera. Izveštaj o napretku biće podnet Evropskom savetu na proleće, prenosi AP.

"Dogovor nije bio lak, jer je smanjenje emisija za 55 odsto izuzetno ambiciozan cilj. Ali on nas vodi bliže cilju o klimatskoj neutralnosti Evrope do 2050 godine", naveo je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je takođe pozdravila usvajanje „ambicioznog predloga o novom klimatskom cilju “.

Svetski lideri složili su se pre pet godina u Parizu da globalno zagrevanje smanje na ispod 2 stepena Celzijusa, a idealno ne više od 1,5 stepeni Celzijusa do kraja veka. Prema “Pariskom sporazumu”, sve zemlje su dužne da podnesu ažurirane klimatske ciljeve do kraja ove godine.

Istovremeno, “Grinpis” (Greenpeace) i ostala udruženja za zaštitu prirodne sredine ukazuju da cilj o smanjenju emisije ugljen-dioksida za 55 odsto nije dovoljan da se smanji globalno zagrevanje.

Ceo tekst možete da pročitate na BalkanMagazinu.

Foto: Pixabay.com

Aktuelno


Ostale objave iz ove kategorije:

Može li EU da bude klimatski neutralna do 2050?
Potrebno unapređenje zakonskog okvira u oblasti informacione bezbednosti

nov 15, 2022

Jačanje informacione bezbednosti i zaštite podataka građana, razvoj digitalne infrastrukture koja će podržati širenje elektronske uprave u Srbiji, kao i popularizacija i veće korišćenje elektronskih usluga, biće prioriteti..

Pročitaj više...

Može li EU da bude klimatski neutralna do 2050?
Napad na Registar nacionalnog domena Srbija

okt 13, 2022

Servisi Registra nacionalnog domena Srbije (RNIDS) našli su se juče pod opterećenjem zbog   napada   na infrastrukturu..

Pročitaj više...

Može li EU da bude klimatski neutralna do 2050?
Veliki sajber napad na Uber

sep 20, 2022

Uber je u petak saopštio da reaguje na incident iy oblasti sajber bezbednosti nakon što je haker očigledno provalio njegovu mrežu. Njujork tajms je izvestio da je Uber u četvrtak otkrio kršenje i isključio nekoliko svojih..

Pročitaj više...

Može li EU da bude klimatski neutralna do 2050?
Irski regulator kaznio Instagram zbog obrade podataka o deci

sep 6, 2022

Irski regulator za zaštitu privatnosti podataka izrekao je rekordnu kaznu od 405 miliona evra (402 miliona dolara) društvenoj mreži Instagram nakon istrage o njenom rukovanju podacima o deci, rekao je portparol te organizacije. ..

Pročitaj više...