Od početka godine više od 760 hiljada sajber napada na mala i srednja preduzeća

Najnoviji izveštaj kompanije Kaspersky o pretnjama MSP pokazao je da je tokom prvih pet meseci 2023. godine otkriveno čak 764.015 sajber napada na mala i srednja preduzeća. Istovremeno, broj zaposlenih koji se susreću sa malverom ili neželjenim softverom prerušenim u legitimne poslovne aplikacije nije se značajno promenio u poslednjih godinu dana - 2.478 u 2023. godini u poređenju sa 2.572 u 2022. godini.

Prevaranti koriste mnoštvo metoda, poput zloupotrebe digitalnih ranjivosti, fišing mailove za krađu identiteta, obmanjujućih tekstualnih poruka, pa čak i korišćenje naizgled bezopasnih YouTube linkova, a sve u cilju dobijanja neovlašćenog pristupa značajnim podacima. 

Najčešća vrsta pretnji bila je tkz. eksploatacija, koja je činila 63 odsto (483.980) svih detektovanih napada u prvih pet meseci tekuće godine. Ovi zlonamerni programi ciljaju ranjivosti softvera i omogućavaju sajber kriminalcima da pokrenu maliciozan malver ili ometaju kritične aplikacije bez ikakve interakcije sa korisnikom.

Fišing i slične pretnje takođe predstavljaju rizik za mala i srednja preduzeća, jer sajber kriminalci vešto prevare zaposlene da odaju poverljive informacije ili postanu žrtve finansijskih prevara. Primeri takvih obmanjujućih taktika uključuju lažne stranice za bankarstvo, isporuku i kreditne usluge koje su osmišljene da prevare pojedince.

Pored toga, izveštaj kompanije Kaspersky skreće pažnju i na često korišćeni metod za infiltriranje u smart telefone zaposlenih, pod nazivom „smishing“ - pametna kombinacija SMS poruka i fišing-a. Ova vrsta napada počinje tako što žrtva prima tekstualnu poruku sa malicioznom linkom, distribuiranu preko različitih platformi kao što su SMS, WhatsApp, Facebook Messenger, WeChat i druge. Ukoliko korisnik brzopleto klikne na link, uređaj postaje ranjiv i “skida“ zlonamerni kod, dovodeći bezbednost uređaja u pitanje.

Podaci korišćeni za sastavljanje izveštaja prikupljani su od januara do kraja maja 2023. godine, preko Kaspersky Security Network (KSN), bezbednog sistema za obradu anonimnih podataka sajber pretnji koje Kaspersky korisnici dobrovoljno dele. Stručnjaci kompanije ispitali su najčešće korišćeni softver kojim se služe mala i srednja preduzeća širom sveta, uključujući MS Office, MS Teams, Skype i druge. Upoređivanjem ovih softvera sa KSN telemetrijom, istraživači su utvrdili obim malvera i neželjenog softvera koji se distribuiraju, prikriveni kao navedene aplikacije.

Ukoliko želite da pročitate ceo izveštaj i saznate više o sajber pretnjama sa kojima se mala i srednja preduzeća suočavaju, posetite Securelist.com.