Za pola godine kazne prema GDPR-u dostigle 100 miliona evra

Kazne prema GDPR-u dostigle su skoro 100 miliona evra u prvoj polovini 2022. Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) je uredba EU koja kontroliše kako se prikupljaju i obrađuju svi lični podaci o građanima EU. Zakon pokriva različite aspekte privatnosti, od kolačića do praćenja zaposlenih na radnom mestu.

Vredi napomenuti da ako kompanija koja nije iz EU prikuplja podatke od korisnika unutar EU, mora da se pridržava GDPR-a. Oni koji ne poštuju zahteve GDPR-a suočavaju se sa ogromnim kaznama. Analiza Atlas VPN-a otkriva da su GDPR kazne dostigle ukupno 97,29 miliona evra u prvoj polovini 2022. godine, što je povećanje od 92 odsto u poređenju sa prvom polovinom 2021.

Podaci za analizu su izvučeni iz Enforcementtracker-a. Treba imati na umu da se sve kazne ne objavljuju.

U prvoj polovini 2021. godine kompanijama i pojedincima izrečeno je ukupno 50,6 miliona evra GDPR kazni. S druge strane, pravni sporovi su blago smanjeni sa 215 u 2021. na 205 u 2022. godini.

Drugim rečima, dok se broj kršenja GDPR neznatno smanjio u 2022. godini, ozbiljnost tih kršenja je bila znatno gora. Najprimetnija razlika između 2021. i 2022. godine može se videti u februaru, gde se ukupan iznos kazne razlikuje za skoro 28 miliona evra. S druge strane, tokom obe godine postoji izražen trend – oko 70 odsto kazni se desi u prvom kvartalu.

Značajni slučajevi u prvoj polovini 2021. i prvoj polovini 2022. godine.

Atlas VPN je pružio pregled nekih od najznačajnijih GDPR slučajeva u prvoj polovini 2021. i prvoj polovini 2022. Ovo će pomoći čitaocima da se upoznaju sa vrstom pitanja privatnosti kojima se GDPR bavi.

U junu 2021, državni komesar za zaštitu podataka (LfD) Donje Saksonije izrekao je novčanu kaznu od 10,4 miliona evra za notebooksbilliger.de AG. Jedna nemačka kompanija najmanje dve godine bez ikakvog pravnog osnova vrši video-nadzor svojih zaposlenih.

Nedopustive kamere snimile su, između ostalog, radna mesta, prodajne prostore, magacine i zajedničke prostore. Kompanija je odgovorila navodeći da je svrha nadzora sprečavanje i istraživanje zločina i praćenje robe u magacinima. Međutim, video nadzor je legalan samo kada postoji osnovana sumnja u određene pojedince. U tom slučaju im je dozvoljeno da budu praćeni kamerama određeno vreme. Međutim, u ovom slučaju nadzor nije bio ograničen na određene zaposlene ili vreme.

U maju 2022. Kancelarija komesara za informacije (ICO) kaznila je Clearview AI Inc sa 7.552.800 funti zbog korišćenja slika ljudi u Velikoj Britaniji i drugde prikupljenih sa veba i društvenih medija za kreiranje globalne baze podataka na mreži koja bi se mogla koristiti za prepoznavanje lica. Clearview AI Inc je prikupio više od 20 milijardi slika ljudskih lica i podataka iz javno dostupnih informacija. Nijednog pojedinca nije obavestio da se njihove slike prikupljaju ili koriste na ovaj način. Pored toga, kompanija efikasno prati ponašanje ovih pojedinaca i nudi ga kao komercijalnu uslugu.