Digitalizacija zdravstva doprineće i unapređenju usluga dobrovoljnog zdravstvenog osigranja

Mnogi kad pomisle na odlazak kod lekara opšte prakse dobiju dodatno lupanje srca, jer ih čekaju redovi u domu zdravlja, uzimanje papirnog uputa, fizički odlazak u drugu ustanovu radi zakazivanja kod specijaliste, put “preko trnja” do laboratorijskih nalaza… Već sada su neke od ovih stavki otišle u prošlost, a Programom digitalizacije u zdravstvenom sistemu Republike Srbije usvojenom za period od 2022. do 2026. godine zdravstvena zaštita u Srbiji trebalo bi da postane bitno dostupnija, efikasnija i kvalitetnija.

Prethodni pandemijski period i boravak u kući doprineo je i promenama zahteva građana – sve je poželjnije da se usluge svake vrste dobijju “na klik”: taj period pokazao je i poslodavcima koliki zapravo mogu da budu zdravstveni troškovi za zaposlene, ali i koliko su im značile polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

„Trendovi u prevazilaženju zdravstvenih rizika za zaposlene i poslodavce“ bila je tema jednog od panela na konferenciji “Rizici novog doba: dve godine pandemije” održanoj u organizaciji BeRiskProtected platforme.

“Samo u naredne dve godine isplanirano je stotinak aktivnosti u pogledu promene regulative, organizacije i implementacije konkretnih informativnih sistema, ali gradnja digitalne infrastrukture će potrajati - ona traje čak i u zemljama koje su krenule sa tim procesom pre 15 godina jer se tehnologije razvijaju, a znanje napreduje”, rekao je Dejan Kovačević, savetnik za digitalno zdravstvo pri Kabinetu predsednika Vlade Srbije.

Akcioni plan 2022 – 2023. treba da dodatno unapredi e-upute, da bi među sobom mogli da ih razmenjuju i lekari specijalisti. „U ovoj godini želimo da implementiramo elektronski laboratorijski sistem, da pacijent može da ode u bilo koju laboratoriju, a da se nalaz generiše u centralnom sistemu“, rekao je Kovačević. Kako bi se digitalizacija zdravstva u Srbiji sasvim sprovela, potrebno je da se promeni sedam zakona i oko 30 propisa, a ključna stvar je standardizacija podataka.

Poenta nije u tome da se digitalizuju samo velike državne ustanove, već da sve zdravstvene ustanove mogu da razmenjuju podatke, podsetio je Vukašin Radulović, partner u kompaniji Heliant koja je digitalizovala oko 270 medicinskih ustanova i oko 70 laboratorija. On je naveo primer digitalizacije malog doma zdravlja na jugu Srbije, kome je tako omogućeno da izdaje digitalne recepte, da priđe podacima i svim analizama u Kliničkom centru Niš. Sledeći korak biće, kaže, elektronski laboratorijski nalazi.

Digitalizacija svih, pa i najmanjih privatnih zdravstvenih ustanova doprineće i unapređenju usluga dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za koje interesovanje značajno raste od početka pandemije. “Kako bi se digitalizovao čitav proces koji uključuje i korišćenje polisa DZO, potrebno je povezivanje digitalnih platformi osiguravajuće kuće i medicinske ustanove. Međutim, mnoge privatne medicinske ustanove ne koriste nikakve digitalne alate, a često preglede upusuju u svesku”, rekla je Irena Pavićević, direktorka Sektora za osiguranje lica u kompaniji Wiener Städtische osiguranje koja u svojoj mreže DZO ima 800 privatnih zdravstvenih ustanova. Ako bi i one prešle na digitalni režim rada, bilo bi moguće onlajn zakazivanje pregleda bez angažovanja ljudi, smatra Pavićević, i dodaje da bi bilo načajno i da sve medicinske ustanove imaju jedinstven šifarnik jer trenutno svaka ima svoj, a osiguravajuća kompanija koristi svoj pa je integrisanje otežano.

U susednoj Hrvatskoj, prvi rezultati digitalizacije zdravstva bili su vidljivi još 2007. godine kada je zaživeo e-recept. “Digitalizacija sistema je sprovedena prilično brzo, i to tako što je napravljena centralna platforma koja je integrisala sve učesnike sistema, primarnu, sekundarnu, tercijalnu zaštitu, apoteke - sve sa ciljem međusobne razmene podataka”, rekao je Denis Jašarević, predsednik Uprave IN2 Grupe, kompanije koja je digitalizovala zdravstvo u Hrvatskoj.

On je rekao da su e-zakazivanje i upravljanje listama čekanja dali odlične rezultate, i dodao da su u Hrvatskoj povezani i osiguravači i državne bolnice i da se ceo proces zakazivanja, obračuna, provera valjanosti polisa i na kraju fakturisanje realizuje onlajn.