Digitalizacija zdravstva doprineće i unapređenju usluga dobrovoljnog zdravstvenog osigranja

Aktuelno Datum: 05.07.2022.
Digitalizacija zdravstva doprineće i unapređenju usluga dobrovoljnog zdravstvenog osigranja

Mnogi kad pomisle na odlazak kod lekara opšte prakse dobiju dodatno lupanje srca, jer ih čekaju redovi u domu zdravlja, uzimanje papirnog uputa, fizički odlazak u drugu ustanovu radi zakazivanja kod specijaliste, put “preko trnja” do laboratorijskih nalaza… Već sada su neke od ovih stavki otišle u prošlost, a Programom digitalizacije u zdravstvenom sistemu Republike Srbije usvojenom za period od 2022. do 2026. godine zdravstvena zaštita u Srbiji trebalo bi da postane bitno dostupnija, efikasnija i kvalitetnija.

Prethodni pandemijski period i boravak u kući doprineo je i promenama zahteva građana – sve je poželjnije da se usluge svake vrste dobijju “na klik”: taj period pokazao je i poslodavcima koliki zapravo mogu da budu zdravstveni troškovi za zaposlene, ali i koliko su im značile polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

„Trendovi u prevazilaženju zdravstvenih rizika za zaposlene i poslodavce“ bila je tema jednog od panela na konferenciji “Rizici novog doba: dve godine pandemije” održanoj u organizaciji BeRiskProtected platforme.

“Samo u naredne dve godine isplanirano je stotinak aktivnosti u pogledu promene regulative, organizacije i implementacije konkretnih informativnih sistema, ali gradnja digitalne infrastrukture će potrajati - ona traje čak i u zemljama koje su krenule sa tim procesom pre 15 godina jer se tehnologije razvijaju, a znanje napreduje”, rekao je Dejan Kovačević, savetnik za digitalno zdravstvo pri Kabinetu predsednika Vlade Srbije.

Akcioni plan 2022 – 2023. treba da dodatno unapredi e-upute, da bi među sobom mogli da ih razmenjuju i lekari specijalisti. „U ovoj godini želimo da implementiramo elektronski laboratorijski sistem, da pacijent može da ode u bilo koju laboratoriju, a da se nalaz generiše u centralnom sistemu“, rekao je Kovačević. Kako bi se digitalizacija zdravstva u Srbiji sasvim sprovela, potrebno je da se promeni sedam zakona i oko 30 propisa, a ključna stvar je standardizacija podataka.

Poenta nije u tome da se digitalizuju samo velike državne ustanove, već da sve zdravstvene ustanove mogu da razmenjuju podatke, podsetio je Vukašin Radulović, partner u kompaniji Heliant koja je digitalizovala oko 270 medicinskih ustanova i oko 70 laboratorija. On je naveo primer digitalizacije malog doma zdravlja na jugu Srbije, kome je tako omogućeno da izdaje digitalne recepte, da priđe podacima i svim analizama u Kliničkom centru Niš. Sledeći korak biće, kaže, elektronski laboratorijski nalazi.

Digitalizacija svih, pa i najmanjih privatnih zdravstvenih ustanova doprineće i unapređenju usluga dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za koje interesovanje značajno raste od početka pandemije. “Kako bi se digitalizovao čitav proces koji uključuje i korišćenje polisa DZO, potrebno je povezivanje digitalnih platformi osiguravajuće kuće i medicinske ustanove. Međutim, mnoge privatne medicinske ustanove ne koriste nikakve digitalne alate, a često preglede upusuju u svesku”, rekla je Irena Pavićević, direktorka Sektora za osiguranje lica u kompaniji Wiener Städtische osiguranje koja u svojoj mreže DZO ima 800 privatnih zdravstvenih ustanova. Ako bi i one prešle na digitalni režim rada, bilo bi moguće onlajn zakazivanje pregleda bez angažovanja ljudi, smatra Pavićević, i dodaje da bi bilo načajno i da sve medicinske ustanove imaju jedinstven šifarnik jer trenutno svaka ima svoj, a osiguravajuća kompanija koristi svoj pa je integrisanje otežano.

U susednoj Hrvatskoj, prvi rezultati digitalizacije zdravstva bili su vidljivi još 2007. godine kada je zaživeo e-recept. “Digitalizacija sistema je sprovedena prilično brzo, i to tako što je napravljena centralna platforma koja je integrisala sve učesnike sistema, primarnu, sekundarnu, tercijalnu zaštitu, apoteke - sve sa ciljem međusobne razmene podataka”, rekao je Denis Jašarević, predsednik Uprave IN2 Grupe, kompanije koja je digitalizovala zdravstvo u Hrvatskoj.

On je rekao da su e-zakazivanje i upravljanje listama čekanja dali odlične rezultate, i dodao da su u Hrvatskoj povezani i osiguravači i državne bolnice i da se ceo proces zakazivanja, obračuna, provera valjanosti polisa i na kraju fakturisanje realizuje onlajn.

Aktuelno


Ostale objave iz ove kategorije:

Digitalizacija zdravstva doprineće i unapređenju usluga dobrovoljnog zdravstvenog osigranja
Potrebno unapređenje zakonskog okvira u oblasti informacione bezbednosti

nov 15, 2022

Jačanje informacione bezbednosti i zaštite podataka građana, razvoj digitalne infrastrukture koja će podržati širenje elektronske uprave u Srbiji, kao i popularizacija i veće korišćenje elektronskih usluga, biće prioriteti..

Pročitaj više...

Digitalizacija zdravstva doprineće i unapređenju usluga dobrovoljnog zdravstvenog osigranja
Napad na Registar nacionalnog domena Srbija

okt 13, 2022

Servisi Registra nacionalnog domena Srbije (RNIDS) našli su se juče pod opterećenjem zbog   napada   na infrastrukturu..

Pročitaj više...

Digitalizacija zdravstva doprineće i unapređenju usluga dobrovoljnog zdravstvenog osigranja
Veliki sajber napad na Uber

sep 20, 2022

Uber je u petak saopštio da reaguje na incident iy oblasti sajber bezbednosti nakon što je haker očigledno provalio njegovu mrežu. Njujork tajms je izvestio da je Uber u četvrtak otkrio kršenje i isključio nekoliko svojih..

Pročitaj više...

Digitalizacija zdravstva doprineće i unapređenju usluga dobrovoljnog zdravstvenog osigranja
Irski regulator kaznio Instagram zbog obrade podataka o deci

sep 6, 2022

Irski regulator za zaštitu privatnosti podataka izrekao je rekordnu kaznu od 405 miliona evra (402 miliona dolara) društvenoj mreži Instagram nakon istrage o njenom rukovanju podacima o deci, rekao je portparol te organizacije. ..

Pročitaj više...