Ukupni finansijski gubici u Severnoj Americi i Aziji procentualno čine 88 odsto ukupnih gubitaka usled prirodnih katastrofa

Piše: Bojan Jovanović, Marsh

Svetski ekonomski forum u svom Izveštaju iz 2019. napravio je poređenje pet najvećih globalnih rizika počevši od 2009. do 2019. Pre nešto više od desetak godina dominirali su rizici ekonomskog karaktera, a danas apsolutno dominiraju ekološki rizici, kako po pitanju verovatnoće tako i po pitanju njihovog uticaja.

Štetni događaji povezani sa klimom, kada se dogode, po pravilu imaju značajan materijalni uticaj na imovinu određenog privrednog subjekta i na privredu u celosti. Očekuje se da će do 2100. godine broj ovih događaja rasti. Primera radi, u Aziji kao podneblju koje je najviše izloženo, broj godišnjih prirodnih katastrofa se popeo sa 50 sredinom osamdesetih godina prošlog veka, na više od 300 koje su se dogodile 2018, dok slede Afrika sa prosečno 75 ovakvih događaja godišnje, Severna Amerika sa 40 i Južna Amerika sa blizu 30. Sa druge strane, kada su u pitanju materijalne štete koje su posledica ovakvih događaja,  prednjače Severna Amerika sa štetama vrednosti 90 milijardi dolara godišnje i Azija sa štetama vrednosti 65 milijardi dolara godišnje. Ukupni finansijski gubici na ova dva kontinenta procentualno čine 88 odsto ukupnih gubitaka usled prirodnih katastrofa.

Ugovaranjem osiguravajućeg pokrića moguće je ostvariti kako naknadu štete nastale oštećenjem same imovine (zgrade, oprema, zalihe, mašine i sl.) tako i naknadu štete nastale kao posledica prekida rada usled ostvarenja osiguranog slučaja. Osiguranjem prekida rada se po pravilu osiguravaju fiksni troškovi koje privredni subjekt trpi usled prekida poslovanja, i planirana dobit koju bi privredni subjekt ostvario u periodu u kojem usled ostvarenja određenog osiguranog slučaja nije u mogućnosti da posluje.

Ukoliko bismo otišli malo dalje od same materijalne štete na imovini, trebalo bi imati u vidu da postoji i osiguranje od odgovornosti za ekološke štete: ove polise pokrivaju štete koje pretrpe treća lica ukoliko kompanija svojim poslovanjem izazove zagađenje tla, vode, a potencijalno i vazduha.

Takođe, preklapanje klimatskih promena i osiguranja se može posmatrati i sa jednog interesantnog aspekta osiguranja od odgovornosti direktora i članova uprave, koje pruža pokriće direktorima i članovima uprave od brojnih rizika kojima su izloženi u svom svojstvu zakonskog zastupnika društva. Ovde se postavlja pitanje da li su direktori i članovi uprave mogli ili možda i morali (usled određene regulative) da postupe i urede način poslovanja svoje kompanije tako da ima pozitivan uticaj na ograničavanje globalnog zagrevanja.