Da li još uvek ima nade za spas planete nakon dogovora u Glazgovu?

Aktuelno Datum: 15.11.2021.
Da li još uvek ima nade za spas planete nakon dogovora u Glazgovu?

Samit o klimi UN u Glazgovu završen je u subotu globalnim sporazumom, čiji je cilj barem da održi živim nade da bi se globalno zagrejavanje moglo održati na 1,5 stepenu Celzijusa i tako spasi svet od katastrofalnih posledica klimatskih promena, javlja Rojters.

Izostanak sporazuma bio bi najgori mogući rezultat. Niko ne pobeđuje", ocenila je u intervjuu za agenciju Asošijeted pres sekretarka Ujedinjenih nacija zadužena za klimatske promene Patricija Espinoza.

"Zadovoljna sam. Mislim da je reč o veoma pozitivnom rezultatu u smislu da nam daje veoma jasne smernice o tome šta bi trebalo da uradimo narednih godina. Ne zadovoljava u potpunosti sve. Ali nas vodi napred. To je dobar kompromis", poručila je Espinoza.

Potpisnici klimatskog pakta iz Glazgova obavezali su se da će nastaviti da rade na ograničavanju globalnog zagrevanja na najviše 1,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, što je cilj koji je prvi postavljen na samitu o klimi u Parizu 2015. godine.

Međutim, kako su pregovori privodili kraju u subotu, Indija i Kina su insistirale na smanjenju obaveze postepenog prekida upotrebe uglja i fosilnih goriva. Bila je to suptilna, ali značajna promena koja je predsednika samita vidno uznemirila.

"Izvinjavam se zbog načina na koji se ovaj proces odvijao i duboko mi je žao“, rekao je Šarma. "Takođe razumem duboko razočarenje. Ali mislim da je, kao što ste primetili, takođe od vitalnog značaja da zaštitimo ovaj paket".

Indija, zajedno sa Kinom i Južnoafričkom Republikom, tvrdila je da je postepeno ukidanje fosilnih goriva nepravedno. Skoro 70 odsto proizvodnje električne energije u Indiji se oslanja na ugalj.

"Kako neko može očekivati da zemlje u razvoju mogu dati obećanja o postepenom ukidanju subvencija za ugalj i fosilna goriva? Zemlje u razvoju tek treba da se pozabave svojim razvojnim agendama i iskorenjivanjem siromaštva", rekao je indijski ministar životne sredine Bupender Jadav.

Šta je dogovoreno?

Dakle, šta je dogovoreno u Glazgovu? U tekstu se priznaje da postojeće obaveze za smanjenje emisija gasova staklene bašte nisu ni blizu dovoljnog kako bi se ograničilo globalno zagrevanje na najviše 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa predindustrijskih temperatura. U sporazumu, zemlje su se obavezale da će se sledeće godine vratiti sa poboljšanim ciljevima za smanjenje emisija, mnogo skorijim nego u prethodnom petogodišnjem ciklusu.

Potpisnici su se složili da "postupno umanje" umesto "postepeno ukinu" upotrebu uglja i fosilnih goriva i da smanje subvencije za industriju.

Bogate zemlje su se složile da povećaju svoje obaveze za finansiranje klimatskih promena, udvostručavajući novac koji će plaćati siromašnijim zemljama da se prilagode klimatskim promenama i dekarboniziraju svoje ekonomije do 2025. godine.

Po prvi put postoji prepoznavanje potrebe da bogatije zemlje nadoknade zemljama u razvoju za gubitak i štetu od klimatskih promena, jer su bogate nacije odgovorne za veći deo emisije gasova staklene bašte.

Bilo je i dodatnih detalja o međunarodnim tržištima ugljenika (trgovina ugljenikom je proces kupovine i prodaje dozvola i kredita koji omogućavaju nosiocu dozvole da emituje ugljen-dioksid; to je centralni stub napora EU da uspori klimatske promene​), gde se krediti za proizvodnju ugljenika mogu davati između zemalja, potencijalno otključavajući hiljade milijardi dolara za zaštitu šuma, izgradnju objekata za obnovljivu energiju i druge projekte za borbu protiv klimatskih promena. Međutim, kritičari strahuju da će složenost omogućiti zemljama da sakriju svoje prave emisije.

Izvor: Rojters/Glas Amerike

Foto: Pixabay.com

Aktuelno


Ostale objave iz ove kategorije:

Da li još uvek ima nade za spas planete nakon dogovora u Glazgovu?
Potrebno unapređenje zakonskog okvira u oblasti informacione bezbednosti

nov 15, 2022

Jačanje informacione bezbednosti i zaštite podataka građana, razvoj digitalne infrastrukture koja će podržati širenje elektronske uprave u Srbiji, kao i popularizacija i veće korišćenje elektronskih usluga, biće prioriteti..

Pročitaj više...

Da li još uvek ima nade za spas planete nakon dogovora u Glazgovu?
Napad na Registar nacionalnog domena Srbija

okt 13, 2022

Servisi Registra nacionalnog domena Srbije (RNIDS) našli su se juče pod opterećenjem zbog   napada   na infrastrukturu..

Pročitaj više...

Da li još uvek ima nade za spas planete nakon dogovora u Glazgovu?
Veliki sajber napad na Uber

sep 20, 2022

Uber je u petak saopštio da reaguje na incident iy oblasti sajber bezbednosti nakon što je haker očigledno provalio njegovu mrežu. Njujork tajms je izvestio da je Uber u četvrtak otkrio kršenje i isključio nekoliko svojih..

Pročitaj više...

Da li još uvek ima nade za spas planete nakon dogovora u Glazgovu?
Irski regulator kaznio Instagram zbog obrade podataka o deci

sep 6, 2022

Irski regulator za zaštitu privatnosti podataka izrekao je rekordnu kaznu od 405 miliona evra (402 miliona dolara) društvenoj mreži Instagram nakon istrage o njenom rukovanju podacima o deci, rekao je portparol te organizacije. ..

Pročitaj više...