Da li još uvek ima nade za spas planete nakon dogovora u Glazgovu?

Aktuelno Datum: 15.11.2021.
Da li još uvek ima nade za spas planete nakon dogovora u Glazgovu?

Samit o klimi UN u Glazgovu završen je u subotu globalnim sporazumom, čiji je cilj barem da održi živim nade da bi se globalno zagrejavanje moglo održati na 1,5 stepenu Celzijusa i tako spasi svet od katastrofalnih posledica klimatskih promena, javlja Rojters.

Izostanak sporazuma bio bi najgori mogući rezultat. Niko ne pobeđuje", ocenila je u intervjuu za agenciju Asošijeted pres sekretarka Ujedinjenih nacija zadužena za klimatske promene Patricija Espinoza.

"Zadovoljna sam. Mislim da je reč o veoma pozitivnom rezultatu u smislu da nam daje veoma jasne smernice o tome šta bi trebalo da uradimo narednih godina. Ne zadovoljava u potpunosti sve. Ali nas vodi napred. To je dobar kompromis", poručila je Espinoza.

Potpisnici klimatskog pakta iz Glazgova obavezali su se da će nastaviti da rade na ograničavanju globalnog zagrevanja na najviše 1,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, što je cilj koji je prvi postavljen na samitu o klimi u Parizu 2015. godine.

Međutim, kako su pregovori privodili kraju u subotu, Indija i Kina su insistirale na smanjenju obaveze postepenog prekida upotrebe uglja i fosilnih goriva. Bila je to suptilna, ali značajna promena koja je predsednika samita vidno uznemirila.

"Izvinjavam se zbog načina na koji se ovaj proces odvijao i duboko mi je žao“, rekao je Šarma. "Takođe razumem duboko razočarenje. Ali mislim da je, kao što ste primetili, takođe od vitalnog značaja da zaštitimo ovaj paket".

Indija, zajedno sa Kinom i Južnoafričkom Republikom, tvrdila je da je postepeno ukidanje fosilnih goriva nepravedno. Skoro 70 odsto proizvodnje električne energije u Indiji se oslanja na ugalj.

"Kako neko može očekivati da zemlje u razvoju mogu dati obećanja o postepenom ukidanju subvencija za ugalj i fosilna goriva? Zemlje u razvoju tek treba da se pozabave svojim razvojnim agendama i iskorenjivanjem siromaštva", rekao je indijski ministar životne sredine Bupender Jadav.

Šta je dogovoreno?

Dakle, šta je dogovoreno u Glazgovu? U tekstu se priznaje da postojeće obaveze za smanjenje emisija gasova staklene bašte nisu ni blizu dovoljnog kako bi se ograničilo globalno zagrevanje na najviše 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa predindustrijskih temperatura. U sporazumu, zemlje su se obavezale da će se sledeće godine vratiti sa poboljšanim ciljevima za smanjenje emisija, mnogo skorijim nego u prethodnom petogodišnjem ciklusu.

Potpisnici su se složili da "postupno umanje" umesto "postepeno ukinu" upotrebu uglja i fosilnih goriva i da smanje subvencije za industriju.

Bogate zemlje su se složile da povećaju svoje obaveze za finansiranje klimatskih promena, udvostručavajući novac koji će plaćati siromašnijim zemljama da se prilagode klimatskim promenama i dekarboniziraju svoje ekonomije do 2025. godine.

Po prvi put postoji prepoznavanje potrebe da bogatije zemlje nadoknade zemljama u razvoju za gubitak i štetu od klimatskih promena, jer su bogate nacije odgovorne za veći deo emisije gasova staklene bašte.

Bilo je i dodatnih detalja o međunarodnim tržištima ugljenika (trgovina ugljenikom je proces kupovine i prodaje dozvola i kredita koji omogućavaju nosiocu dozvole da emituje ugljen-dioksid; to je centralni stub napora EU da uspori klimatske promene​), gde se krediti za proizvodnju ugljenika mogu davati između zemalja, potencijalno otključavajući hiljade milijardi dolara za zaštitu šuma, izgradnju objekata za obnovljivu energiju i druge projekte za borbu protiv klimatskih promena. Međutim, kritičari strahuju da će složenost omogućiti zemljama da sakriju svoje prave emisije.

Izvor: Rojters/Glas Amerike

Foto: Pixabay.com

Aktuelno


Ostale objave iz ove kategorije:

Da li još uvek ima nade za spas planete nakon dogovora u Glazgovu?
Kina usvojila dva zakona o zaštiti podataka

nov 28, 2021

U jesen 2021. stupila su na snagu dva nova kineska zakona koja se bave bezbednošću podataka i privatnošću i koja će verovatno uticati na mnoge multinacionalne kompanije koje posluju u Kini ili čija operativa dotiče Kinu. Ova dva zakona..

Pročitaj više...

Da li još uvek ima nade za spas planete nakon dogovora u Glazgovu?
Ucene hakera "teške" 5,3 mln $, rizike od sajbera moguće osigurati

nov 25, 2021

Vrednost ucena hakera se u proseku kreću oko 5,3 miliona dolara, a prosečno isplaćene ucene iznose 570.000 dolara, izneo je Boško Petrović, direktor Generali Re osiguranja, koji je na 5. Srpskim danima osiguranja govorio o sajber osiguranju. ..

Pročitaj više...

Da li još uvek ima nade za spas planete nakon dogovora u Glazgovu?
VISA: Socijalni inženjering značajno raste

nov 23, 2021

Socijalni inženjering i kompromitacija login podataka su u velikom porastu prateći razvoj digitalizacije i sve većeg obima elektronske trgovine, rečeno je na današnjem okruglom stolu za medije „Sigurnost plaćanja osnažuje veliko trgovinsko..

Pročitaj više...

Da li još uvek ima nade za spas planete nakon dogovora u Glazgovu?
Rizik smrtnosti ljudi sa mentalnim problemima dramatično uvećan tokom pandemije

nov 3, 2021

Ljudi u Velikoj Britaniji sa problemima u vezi sa mentalnim zdravljem ili intelektualnim problemima su pod duplo većim rizikom od umiranja od ljudi bez tih problema, rezultati su naučne studije koja je istraživala međusobnu povezanost. Tokom pandemije taj..

Pročitaj više...