Uvodi li novi zakon o unutrašnjim poslovima masovan nadzor građana?

Poslednjih dana se velika bura podigla u vezi sa Nacrtom Zakona o unutrašnjim poslovima, a brojne organizacije civilnog društva uputile su Ministarstvu unutrašnjih poslova niz zamerki na postojeći tekst. Najviše kritika odnosi se na član koji policiji omogućava obradu podataka građana prikupljenih preko „pametnih kamera“.

Pitali smo advokata Petra Mijatovića, Mijatović Law Office, koji se intenzivno bavi ovim pitanjem, da li će prava građana o zaštiti podataka o ličnosti zaista biti narušena i da li se njime uvodi masovni nadzor građana.

„Ukoliko se novi Zakon o unutrašnjim poslovima usvoji u skladu sa poslednjim nacrtom, opasnost po privatnost građana će itekako postojati. Najveći rizik po privatnost građana ogleda se u činjenici da se Nacrtom zakona predviđa uvođenje sistema za prepoznavanje lica bez prethodno sprovedene procene uticaja na zaštitu podataka o ličnosti propisane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koju je neophodno sprovesti za ovu vrstu obrade ličnih podataka.

 Shodno članu 2. st. 2 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, svi posebni zakoni koji uređuju obradu ličnih podataka moraju biti u skladu sa ovim zakonom, a u slučaju usvajanja ovog nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima, ovaj član zakona ne ni bio ispoštovan.

Procenom uticaja na zaštitu podataka o ličnosti, između ostalog, utvrđuju se sve aktivnosti obrade koje se planiraju korišćenjem sistema za praćenja lica, svi primaoci podataka, svi obrađivači, svi rizici po prava i slobode građana, kao i tehničke, kadrovske i organizacione mere planirane za zaštitu ličnih podataka, te na bazi svih tih informacija, procena rizika i odluka o tome da li postojeće ili dodatne mere mogu rizik po prava i slobode lica svesti na najmanju moguću meru, a u slučaju postojanja visokog rizika, obavezno prethodno konsultovanje Poverenika.

Imajući u vidu masovnost planiranog nadzora, a koji može da podrazumeva i ukrštanje podataka i veliki broj korisnika ličnih podataka građana, teško je zamisliti da bi bilo koja kvalitetno urađena procena uticaja pokazala bilo šta drugo osim visokog rizika po prava i slobode građana.

U Evropi je ovo pitanje prepoznato kao problematično i rizično još ranije. Tako je Švedski organ za zaštitu podataka o ličnosti ranije ove godine kaznio švedsku policiju zbog korišćenja Clearview AI sistema za prepoznavanja lica bez prethodno sprovedene procene uticaja na zaštitu podataka o ličnosti.

 Takođe, sa ambicijom da umanji nezakonitu obradu putem kamera koje koriste live facial recognition tehnologiju, Kancelarija britanskog poverenika za informacije je u junu ove godine dala mišljenje o načinu korišćenja ovih kamera u javnom prostoru i uputstvo o obaveznom sprovođenju procene uticaja na zaštitu podataka o ličnosti pre planirane obrade ličnih podataka,“ objašnjava Petar Mijatović za Sve o novcu.

Foto: Pixabay.com