Privreda suočena sa regulatornim rizikom, gomilanje propisa će se nastaviti

Kompanije izdvajaju regulatorni rizik kao jedan od top 5 rizika poslovanja u ovoj godini. Finansijske institucije su ga svrstale na četvrto mesto, nakon sajber incidenata, pandemije koronavirusa i prekida poslovanja, upozorava nemačka osiguravajuća kompanija Allianz koja je i globalni provajder finansijskih servisa. Interesantno je da su članice Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) prošle godine takođe među dominantnim rizicima izdvojile upravo regulatorni. Osim toga što se usvaja more propisa koje treba ispratiti, u Srbiji je za privredu problem i što su rešenja potpuno nepredvidiva što značajno otežava poslovanje, naveli su privrednici. 

U svom izveštaju Allianz navodi da je usklađenost jedan od najvećih izazova za industriju finansijskih usluga, i to danas više nego ikad, zahvaljujući sve većem broju zakona i propisa koji moraju da regulišu nove tehnologije, sajber prostor i narastajuće izazove u vezi sa klimatskim promenama. Uz sve to, kako navodi konsultantska kompanija Deloitte, došla je i pandemija koronavirusa, koja je, naročito u drugoj pandemijskoj godini dovela do rasta broja propisa u različitim industrijama i, posledično, potrebe za usklađivanjem, jer su regulatori tek u ovoj godini prepoznali i „ozakonili” uticaj koji širenje COVID-19 ima na tržišta i organizacije. 

Allianz upozorava da se regulatori sve više fokusiraju na kontinuitet poslovanja, operativnu otpornost i upravljanje rizikom trećih lica, za sada najviše u SAD, nakon niza velikih hakerskih napada u bankama i kompanijama za onlajn plaćanja. Ističe se da će primena novih tehnologija u budućnosti, kao što su veštačka inteligencija (AI), biometrija i virtuelne valute i blokčejn doneti nove obaveze u smislu usklađivanja sa propisima, jer će kompanije morati ne samo da se bave problemom sajber sigurnosti, već i da značajne resurse, i ljudske i finansijske, usmere na usklađivanje sa novim propisima, sa akcentom na zaštiti podataka o ličnosti.Allianz navodi i da će sve glasnije i brojnije prihvatanje digitalnih ili kripto valuta kao vrste imovine, doneti nove regulatorne rizike za finansijske institucije, sa ogromnim brojem neizvesnosti poput sajber bezbednosti, pranja novca, kao i ESG (Environmental, Social and Governance) rizika, s obzirom da rudarenje iziskuje korišćenje ogromnih količina struje. Kako se ističe u izveštaju, od 2018. godine globalno je uvedeno više od 170 takozvanih ESG regulatornih mera, i u tome prednjači Evropa.

 Foto: Pixabay.com