Klima može da uspori ekonomski razvoj Srbije

Aktuelno Datum: 22.04.2021.
Klima može da uspori ekonomski razvoj Srbije

“Srbija se nalazi u regionu koji je veoma osetljiv na klimatske promene, gde je prosečan porast temperature mnogo veći od globalnog proseka. Samo u Beogradu, 13 od 15 najtoplijih godina ikada zabeleženih bilo je posle 2000. godine. Porast temperature uzrokovaće češće i ekstremnije toplotne talase, kao i intenzivne periode suša i poplava. Takvi negativni uticaji proistekli iz klimatskih promena odraziće se na ljudske živote, stvarajući dodatne pritiske na već preopterećene sisteme zdravstvene i socijalne zaštite i usporiće ekonomski razvoj Srbije.”

Ovo je u intervjuu za Centar za promociju nauke rekla Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP u Srbiji. Ona je istakla i optimističnu stranu, rekavši da postoje znaci da Srbija pokazuje političku posvećenost tranziciji ka niskougljeničnoj i cirkularnoj ekonomiji, i podsetila da je prošlog meseca usvojen Zakon o klimatskim promenama, i da se očekuje da će Srbija povećati svoj cilj nacionalno utvrđenih doprinosa i smanjiti GHG emisije za 33% do 2030. godine.

Prelazak na zelenu ekonomiju, kaže Pikap, zahteva promenu neodrživih obrazaca potrošnje energije i resursa – to znači da je neophodno razdvojiti ekonomski rast od ogromne upotrebe resursa i fosilnih goriva kao primarnog osnova za proizvodnju energije. To se, smatra, može postići prelaskom sa linearne ekonomije, koja je u velikoj meri zavisna od fosilnih goriva, na niskougljeničnu i cirkularnu ekonomiju.

“Кada govorimo o Srbiji, najskuplji scenario bi bio da ignoriše troškove povezane sa klimom pri donošenju strateških odluka. Srpska ekonomija je već pretrpela gubitke veće od 6 milijardi dolara od 2000. godine zbog ekstremnih vremenskih uslova. Procena UNDP-a o socijalno-ekonomskom uticaju klimatskih promena na Srbiju jeste da ukoliko ne uspe da dekarbonizuje svoju privredu, ukupna šteta bi mogla da naraste na 11 milijardi dolara do 2030. godine.”

Sagovornica Centra za promociju nauke smatra da javni i privatni sektor u Srbiji moraju da ulažu u zelenu transformaciju kako bi srpska privreda bila konkurentna na svom ključnom izvoznom tržištu - Evropskoj uniji. “Dobra vest je da su sredstva za zelenu tranziciju dostupna. Na primer, Evropski zeleni dogovor i Zelena agenda za zapadni Balkan, koji će usmeravati investicije EU u narednih sedam godina, predviđaju 9 milijardi evra bespovratnih sredstava za zemlje ovog regiona, za dekarbonizaciju, prelazak na cirkularnu ekonomiju, smanjenje zagađenja, održiv sistem proizvodnje hrane i zaštitu biodiverziteta”.

Fransin Pikap smatra da su pozitivni efekti po planetu nastali usporavanjem privrede tokom kovida – samo privremeni, a da je u stvarnosti kriza izazvana kovidom rezultirala velikim povećanjem količine otpada i smanjenjem budžeta u sektoru životne sredine. “Dugoročno gledano, pandemija nije zaustavila porast emisija gasova sa efektom staklene bašte. Prema izveštaju United in Science 2020, koncentracija ovih gasova je na rekordnom nivou i nastavlja da raste uprkos privremenom padu u prvoj polovini 2020. godine usled pandemije. Period od 2016. do 2020. godine je najtopliji ikad zabeležen, dok su se intenzitet i učestalost ekstremnih vremenskih prilika povećali, kako u svetu, tako i u Srbiji, negativno utičući na proizvodnju hrane i energije, biodiverzitet, dostupnost vode za piće, i ugrožavajući imovinu i živote ljudi”, rekla je Pikap.

UNDP-ov Izveštaj o ljudskom razvoju za 2020. godinu pokazao je da više nije izvodljivo održavati rast ekonomije na štetu planete. “Pre trideset godina, ovaj izveštaj je po prvi put predstavio koncept ljudskog razvoja koji obuhvata zdravlje, obrazovanje i životni standard, prepoznajući ih kao ključne za razvoj zemlje, zajedno sa ekonomskim rastom. Prošlogodišnji izveštaj obuhvatio je još dva pokazatelja: emisiju ugljen-dioksida i „ugljenični otisak“, što predstavlja količinu prirodnih resursa iskorišćenih kako bi se zadovoljili zahtevi potrošnje. Dodavanje ova dva nova faktora, važna za očuvanje životne sredine, menja naše razumevanje napretka u globalnom razvoju. Na primer, 50 zemalja nisu više u grupi onih sa veoma visokom stopom ljudskog razvoja upravo zbog svog uticaja na degradaciju životne sredine i na klimatske promene. Zaključak je jasan - ako ne preduzmemo hrabre korake da smanjimo ogroman pritisak koji se vrši na životnu sredinu i prirodu, doći će do zastoja u napretku čovečanstva”, rekla je u intervjuu za Centar za promociju nauke Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP u Srbiji.

Ceo intervju možete pročitati na 

http://elementarium.cpn.rs/naucni-krug/o-danu-planete-sa-fransin-pikap-undp-u-srbiji/ 
 

Aktuelno


Ostale objave iz ove kategorije:

Klima može da uspori ekonomski razvoj Srbije
Klimatske promene i socijalne krize najveći globalni rizici u 2022.

jan 14, 2022

Iako svet ulazi u treću godinu pandemije, ključni rizik zbog kojeg vlada zabrinutost su klimatske promene, pokazao je Izveštaj o globalnim rizicima za 2022. godinu. Dok je klima najveći dugoročni rizik, dotle su kao glavni kratkoročni problem..

Pročitaj više...

Klima može da uspori ekonomski razvoj Srbije

jan 8, 2022

Pročitaj više...

Klima može da uspori ekonomski razvoj Srbije
Kazne za Google i Facebook zbog nepravilnog korišćenja kolačića

jan 8, 2022

Francuski regulator za informatiku i slobode (CNIL) kaznio je Google sa 150 miliona evra a Facebook sa 60 miliona evra zbog kršenja pravila o upotrebi kolačića prilikom prikupljanju podataka o korisnicima, prenose mediji. Francuski regulator..

Pročitaj više...

Klima može da uspori ekonomski razvoj Srbije
VISA: Onlajn kupovina bezbednija nego ikada

dec 30, 2021

CEMEA je jedan od regiona sa najnižom stopom prevara na globalnom nivou, a u martu ove godine stopa zloupotreba niža je za osam odsto u odnosu na isti period prethodne godine Globalni sajber kriminal značajno je porastao od početka..

Pročitaj više...