„Okončaćemo pandemju COVID 19, ali ne postoji vakcina za klimatsku krizu“, izjavio je Tedros Adanom Gebrejesus, šef Svetske zdravstvene organizacije. Svetska zdravstvena organizacija nema dilemu da su klimatske promene najveća pretnja po zdravlje ljudi. Prema njihovim podacima, očekuje se da će između 2030. i 2050. godine klimatske promene izazvati oko 250.000 dodatnih smrtnih slučajeva godišnje, od neuhranjenosti, malarije, dijareje i toplotnog udara. Troškovi direktne štete po zdravlje (tj. isključujući troškove u sektorima koji utiču na zdravlje, kao što su poljoprivreda, voda i kanalizacija), procenjuju se na između dve i četiri milijarde USD godišnje do 2030. godine. Najugroženije će biti zemlje u razvoju koje imaju slabu zdravstvenu infrastrukturu.
Bolesti u vezi sa vrućinama
Uoči nedavno održanog sastanka UN u Glazgovu, 230 urednika medicinskih časopisa izjavilo je da je „zdravlje ljudi ugroženo zbog globalnog otopljavanja i devastacije prirode“. Urednici su saopštili da je smrtnost u vezi sa vrućinom kod ljudi starijih od 65 godina povećana za 50 odsto u proteklih 20 godina.
Ekstremne temperature se danas mogu zabeležiti i u zonama sa umereno-kontinentalnom klimom. Toplota postaje sve veći zdravstveni problem, a dovodila je do dehidratacije i gubitka bubrežne funkcije, kožnih maligniteta, tropskih infekcija, komplikacija u trudnoći, alergija, kardiovaskularnog i plućnog morbiditeta i mortaliteta. Sve je više analiza koje pokazuju negativan uticaj na mentalno zdravlje. Stručnjaci navode da će se u narednim godinama medicinski radnici sve više edukovati o zdravstvenim efektima klimatskih promena.
Širenje zaraznih bolesti
Klimatske promene menjaju uslove za život širom planete, pa je sve veća pojava zaraznih bolesti. Najbolji primeri su lajmska bolest, groznica Zapadnog Nila, razne gljivične infekcije koje prenose životinje. Usled promene klime sve više zaraznih bolesti se prenosi vodom. Naime, zbog globalnog otopljavanja diže se nivo mora, sve su češće poplave koje neretko izazivaju i izlivanje fekalne kanalizacije, mešanje podzemnih voda, ali i prodor toksičnih materija u prirodne rezervoare. Sve to može da izazove niz zaraznih bolesti poput dijareje, respiratornih i kožnih infekcija. Uragani Harvey i Sandy su, na primer, uzrokovali koleru i bakterijske infekcije.
Ne bi iznenadilo ni da virusi i u budućnosti „preskaču“ sa životinja na ljude kao što se desilo sa SARS-CoV-2 jer ljudi migriraju u nova staništa ne bi li izbegli plavna ili sušna područja.
Zbog promene uslova života predviđa se da će doći do velikih migracija ljudi tokom kojih je olakšano širenje različitih bolesti.
Šta sve dišemo?
U Srbiji je većina građana iskusila kako izgleda živeti sa zagađenim vazduhom i u kojoj meri on šteti ljudima sa respiratornim problemima. Sagorevanje fosilnih goriva ipak je samo jedan od uzroka lošeg kvaliteta vazduha. U svetu se usled visokih temperatura javljaju veliki požari poput onog u Australiji, Kaliforniji, Grčkoj koji dodatno emituju ogromne količine ugljen-dioksida u atmosferu.
No, negativne posledice se tu ne zaustavljaju jer ova dešavanja mogu da utiču i na biljke. Duža leta i veće temperature dovele su do promena u oprašivanju i cvetanju, neke biljke cvetaju i dva puta u sezoni iako to ranije nije bio slučaj. Pored toga, polen, pokretač astme i uzročnik drugih alergijskih stanja, duže se zadržava u vazduhu.
Mentalno zdravlje i ekološka tuga
Džesi Bel, profesor javnog zdravlja i životne sredine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nebraski, kaže da ekstremni vremenski događaji nesumnjivo podstiču mentalne tegobe.
„Psihosocijalni uticaj ekstremnih vremenskih događaja je ogroman. Kada su ljudima uništeni imovina i domovi, moraju da se presele i obnove život obično sa skromnijim sredstvima. To može prouzrokovati značajne mentalne poremećaje, povećati stope depresije i anksioznosti, kao i porast posttraumatskog stresa”, preneo je Belovu izjavu Ekolist.org.
Neki istraživači su već započeli dokumentovanje psiholoških uticaja klimatskih promena, uključujući depresiju, anksioznost, PTSP i poremećaje prilagođavanja, kao i porast upotrebe droga i alkohola te nasilja u porodici. Hronični stres izazvan klimatskim katastrofama takođe je povezan sa lošijim zdravljem kardiovaskularnog sistema, piše Ekolist.org.
Psihološkinja iz Australije, Suzi Burke, specijalizovana je za eko-psihologiju i ona leči upravo ljude koji pate od mentalnih bolesti povezanih sa klimatskim promenama. Nakon dvodecenijskig iskustva tvrdi da ljudi zbog klimatske krize osećaju anksioznost i depresiju, ravnodušnost, bespomoćnost, beznadežnost i bes, prenosi DW. Od osećaja su tu i krivica i sramota.
Ona je ispričala novinarima da je imala klijentkinju koja je došla veoma uznemirena nakon porođaja. „Preispitivala se da li je uradila ispravnu stvar. Strah koji je imala za budućnost deteta bio je ogroman“, posvedočila je Burke.
Ešli Kunsulo, istraživačica i direktorka instituta za održavanje autohtone kulture u Labradoru, emotivnu traumu kao posledicu klimatskih promena naziva „ekološka tuga“ i opisuje je kao „mentalni i emotivni bol, stres i tugu“. Ona se sa takvim emocijama ljudi suočila kada je radila sa Eskimima, domorodačkim stanovništvom na istoku Kanade. Svedočila je brzim promenama njihovog okruženja – poput topljenja morskog leda i nepredvidivog vremena. Ljudi su izražavali „dubok osećaj tuge u vezi sa gubitkom staništa, gubitkom leda i sredstava za život“.
Foto: Pixabay.com
